Tramp neće da učestvuje u virtuelnoj debati sa Bajdenom koja je zvanično predložena
1 min read
Pošto je Komisija za predsjedničke debate najavila da će druga debata između američkih predsjedničkih kandidata Donalda Trampa i Džoa Bajdena biti virtuelna, Tramp je saopštio da neće u tome da učestvuje.
Debata Trampa i Bajdena u Klivlendu (Foto: Kevin Dietsch/UPI/Bloomberg)
Pošto je Komisija za predsjedničke debate najavila da će druga debata između američkih predsjedničkih kandidata Donalda Trampa i Džoa Bajdena biti virtuelna, Tramp je saopštio da neće u tome da učestvuje.
Tramp je rekao da je predloženi format neprihvatljiv.
„Neću voditi virtuelnu debatu“, rekao je.
Ispravka: … da bi obeshrabrila štediše…
Valja imati u vidu da izvesni američki, trijalistički, zakulisni faktori, koji su poznati kao „kingmekeri“ stvaraju i usmeravaju javno mnjenje u SAD, kada su u pitanju pretsednički izbori, na kojima se takmiče dve političke partije, koje se bore za vlast. Njih je lako raspoznati po tome što lako prelaze iz partije u partiju. Kandidat „kingmekera“ ne kritikuje drugog kandidata „kingmekera“ – “A kingmaker candidate does not criticize other kingmaker candidate… ” (Vidi: Phyllis Schlaflly, A choice not an echo – The inside story of how American President are chosen, Alton, ILL., U.S.A., 1964, str. 88, – Filis Šlefli, Izbor a ne otsjaj…).
Njihov krajnji cilj je ostvarenje jednog jednojezičkog, jednopartijskog i jednoverskog društva, potčinjenog američkom mesijanizmu tz. Istočnog establišmenta sa sedištem u Njujorku, kojeg pretstavljaju između ostalih i tzv. „kingmekeri“, američki trijalisti, fabijanci, trockisti, veliki izabranici i veliki finansijeri… Taj plan su rezimirali američki pretsednici Grant 1872, i Vilson 1918. godine (Vidi: Pierre Virion, Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise, Paris, France, 1967).
Takođe, taj plan je ukratko izložio pred američkim senatom Džems Pol Varburg 1950. godine:
„Bez obzira na to, da li to neko hoće ili neće, mi ćemo imati svetsku vladu!
Jedino pitanje koje se postavlja jeste: da li ćr ta vlada biti uspostavljena na osnovu njenog prihvatanja ili pak pobedom“ – “We shall have world government whether we like it or not. The question is only whether world government will be achieved by consent or by conquest” (Vidi: William P. Hoar, Architects of conspiracy, an intriguing history, Boston – Los Angeles, 1984, str. 114).
Imajući u vidu da politički ciljevi tzv. „kingmekera“ sadrže potpunu kontrolu države nad ekonomskim životom američke nacije i primenu eksperimentalnih socijalističkih ekonomskih teorija engleskog ekonomiste-fabijanca Džon-a Mejnard-a Kejnza, poznatu pod imenom „Kejnizam“.
Kejnizev razvitak ekonomske teorije polazi od postavke da je trošenje novca tvorac obilja i bogastva a ne štednja. Što se više i nemilice troši, to će se sve više i bolje kombinovati zaposlenje i potrošačka moć. Umesto štednje, Kejnz je preporučio nemilo trošenje kao osnovu blagostanju. Osnovu njegove fabijanske- socijalističke ekonomske teorije predstavljaju potrošači, kojima Kejnz preporučuje na mesto štednje, neograničene bankarske kredite. Takođe, Kejnz je zahtevao da država istupi kao masovni potrošač da obeshrabrila štediše postepenim smanjenjem vrednosti novca, jer će nastupiti sa izvesnim zaduženjem. On je još rekao da se ekonomske krize mogu izbeći i da se obilje može postići štampanjem novca (Vidi: Keynes John Maynard, The general theory of employment, interest and money, New York, 1936; Keynes John Maynard, Economic consequences of the peace, New York, 1920).
U ovom kontekstu vredno je ukazati na tzv. Srpski nacionalni odbor u SAD na
čelu sa dr Milanom Gavrilovićem, koji je govoreći o poseti američkog pretsednika Ričarda Niksona Jugoslaviji, koji je posetio Josipa Broza tzv. „Tita“, buržoaskog najamnika, krvavog velikohrvatskog firera:
„Tako je bila formirana ‘psihoza’ pred predsedničke izbore u Americi, da ‘nije Srbin ko ne glasa za Niksona’, i Nikson je istina bio izabran za predsednika SAD, i zatim otišao i posetio Tita, pa je čak otišao i u Kumrovac… Nigde nije uzviknuo ‘Živela Srbija’ već u Zagrebu u zvaničnom govoru ‘Živela Hrvatska’… Fakat je da američki Srbi nisu sa svojim organizacijama ni kao glasači neki uticajni faktor američke politike…“ (Vidi: „Naša reč“, br. 220, decembar 1970, str. 12, London, England).
Polazeći od činjenice da je pred predsedničke izbore u Americi u čikaškoj „Slobodi“, organu Srbske Narodne Odbrane u Americi objavljen članak pod naslovom „Glasajte kao da je u pitanju vaš život“ , gde između ostalog stoji:
„Ričard Nikson uvek je zastupao pravo svakog naroda da samostalno odlučuje o svojoj sudbini…“ (Vidi: „Sloboda“, organ SNO u Americi, 30. oktobar 1969, Chicago, Ill., USA).