ТРАМПа ВЕЛИКИХ – смијех и страхови малих

Пише: Марко Ковачевић, портпарол НСД

Доналд Трамп, предсједник једне од водећих свјетских сила, најснажније земље у НАТО пакту, покренуо је буру у овдашњим али и неким свјетским медијима својим помињањем Црне Горе.

И док се сви упиру да дају своје виђење, они махом не анализирају речено већ претежно учествују у једној покривалици суштине казаног у том, сада већ историјском, интервјуу који је Трамп дао Фокс њузу. Оно што је кључна премиса код оваквих изјава јесте да се кроз њих увијек шаље нека врста поруке. И Трамп је своју поруку послао. Они који покушавају да све сведу на поспрдне анализе које иду у правцу тога да је Трамп кловн који не зна шта говори, потцјењују функцију предсједника по многима најмоћније земље на свијету. Претежно су то они исти који нпр. Милу Ђукановићу приписују надљудске моћи. А и лакше се смијати Трампу него га сагледати озбиљно јер што каже Мерлин ,,смијехом страх покријем увијек“. Али добро… Да се вратимо на тему.

Трамп је послао поруку. Искористио је Црну Гору као голуба писмоношу који ће ту поруку прослиједити на оне адресе којима је намјењена. Шта је порука? Прва и основна порука је да Трампов син не треба да иде да брани Црну Гору. Пошто је Трамп предсједник САД-а то значи да синови грађана те државе, односно њени војници, немају разлога да иду да бране Црну Гору и решавају њене проблеме. Пошто је Црна Гора чланица НАТО пакта то је порука која је послата и осталим чланицама тог савеза – члан 5. споразума није обавезујући за САД. Из НАТО-а су одговорили да је он императиван, међутим на примјеру СР Југославије 1999.године, када је она од стране НАТО пакта бомбардована, мимо императивне норме њиховог основног акта да се то не може урадити без дозволе Савјета безбједности УН, видјели смо да не постоје никакве санкције за кршење тих норми. Санкције једино постоје у случају кршења интереса САД-а. Ово није први пут да се дискредитује норма о међусобној помоћи у случају рата између чланица. Много пута у прошлости јавно мњење земаља из савеза је сматрало у истраживањима да им остале чланице не би помогле у случају рата. Бивши министар иностраних послова Чешке Карел Шварценберг је још давно изјавио да члан 5. о међусобној помоћи у случају рата не одговара изазовима 21. вијека. У Норвешкој су 2007. године откривене депеше у војном врху у којима се изражавала сумња да би остале чланице савеза оставиле Норвешку на цједилу у случају сукоба са Русијом. Али су то прије деценију била стидљива шапутања и тајне депеше. Сада је то објавио амерички предсједник лично и учинио то извјесном могућношћу за сваку од чланица. На челу са Црном Гором која је имала част да, као последња која је стигла у то друштво, буде земља кроз коју ће се именовати ово ново стање. Није ни то случајно.

Дио разговора о Црној Гори као земљи снажних и агресивних људи који би могли да започну Трећи свјетски рат носи у себи појашњење прве поруке. Наизглед шаљиво карактерисање наше мале и напаћене али часне и поштене земље у ствари је порука да у случају евентуалних незадовољстава, потеза који могу довести до реакције оних снага које нису у НАТО пакту, односно које су блиске Русији, чланице савеза које тако буду поступале ће остати без помоћи САД-а. И Црна Гора али и све остале чланице НАТО пакта. Према ком народу и према којој земљи званична Црна Гора у региону једино има безобзирно и агресивно понашање? Погађате из прве, према српском народу и Србији која једина уз нефункционалну Босну и Херцеговину није чланица НАТО пакта. Трамп је послао поруку да та агресија више нема подршку САД-а и да Срби и Србија, евентуално подржани Русијом имају право да се бране. Ово је истовремено порука и Црној Гори и Хрватској и Албанији. А првенствено оним земљама НАТО пакта које се директно граниче са Русијом, да испољавање агресије према земљама ван НАТО пакта, а то могу бити једино Русија и Бјелорусија или дијелови Украјине, неће бити подржано од САД-а ако изазове евентуалне сукобе са Русијом или земљама које она штити.

Закључујемо,на састанку који је Трамп имао са Путином, сигурно су направљене контуре будуће подјеле сфера у Европи између двије највеће силе на планети. Једине спорне тачке на читавом том простору су Украјина и јужна српска покрајина Косово и Метохија. Само кроз њих могу ескалирати евентуални сукоби са земљама ван НАТО пакта. Порука Трампа земљама чланицама је да на оно што буду решења тих питања морају пристати. Ово врло јасно отвара пут српском народу у Црној Гори да затражи оно што му у овој земљи припада, и да за то добије подршку Србије. Видјели смо и одређене реакције предсједника Вучића у вези слања војника из Црне Горе на Косово и Метохију у оквиру међународних снага, као и предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодрага Линте о стању српске заједнице у Црној Гори. На нама је да овај моменат схватимо и искористимо. На самом крају ово отвара пут за учвршћивање и саме државности Црне Горе када се Срби, у мјери у којој им то припада, укључе у њен развој и њено функционисање. У супротном Доналд јуниор, Ерик или Барон неће доћи да бране Блажа.

Надамо се да ово значи боље доба и за Републику Српску и снажнији утицај Србије у региону. Тако ћемо од приче о Трећем свјетском рату у ствари вјероватно доћи до трајне стабилности што је сигурно и био циљ. Историјске договоре не могу постићи Боро и Рамиз. Али Путин и Доналд могу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: