Трећи светски рат ante portas

Пише: Александар Ђурђев, pредседник Српске лиге и посланик

Свет полако, али сигурно клизи у Трећи светски рат и то не виде само они који су попут ноја забили главу у песак и чекају да све недаће које се дешавају на нашој планети прођу саме од себе. Реалност нам говори супротно, да се глобални процеси захухтавају и компликују и да пацификације међународних прилика нема ни на видику. Неки аутори, и то врло смело, већ сада тврде да смо увелико загазили у трећи светски рат, слажући шири геополитички мозаик од важних делова попут рата у Украјини, рата између Јерменије и Азербејџана, као и рата на Блиском истоку.

Не заборавимо на покушаје извршења атентата над словачким председником владе Робертом Фицом и бившим америчким председником Доналдом Трампом, који никако нису изоловани и међусобно неповезани инциденти. Некада је важило неписано правило да, ако желиш да предвидиш да ли ће доћи до сукоба ширих размера, треба да гледаш шта се дешава на Балкану, а данас то важи за Блиски исток. На том Блиском истоку, увек турбулентном и са спорадичним војним окршајима, одвијају се драматични политички процеси чији су ефекти већ сада разорни.

Рат између Израела и Хамаса никако није само то – реч је о сукобу високог интензитета који гура у окршај низ међународних актера који никако не могу да остану по страни, САД и Иран пре свих. Након што су израелске специјалне снаге ликвидирале политичког лидера Хамаса Исмаила Ханија у сред Техерана и у време инаугурације новог иранског председника Масуда Пезешкијана, а као вид одмазде за гранатирање Голанске висоравни под контролом пре неколико дана када је животе изгубило 12 деце, можемо очекивати ништа друго до жесток одговор како Хамаса, тако и Ирана који је ово убиство доживео као велики шамар.

У међувремену ситуација у Либану је крајње напета и прети новим ратом Израела и Хезболаха какав смо видели 2006. године. Сви су се показали као рањиви, не само Хамас коме прети потпуно уништење у појасу Газе или Иран чији генерал Касем Солејмани је убијен још 2020. године по наређењу тадашњег америчког председника Доналда Трампа и чији је председник Ебрахим Раиси погинуо у хеликоптерској несрећи ове године, већ и Израел који се суочава са озбиљинм унутрашњим проблемима.

Међу Израелцима постоји шири консензус у вези тога да појас Газе треба очистити од Хамаса једном за свагда, али не и око тога на који начин водити тренутни рат. Није тајна да је Нетањаху не ужива велико поверење тамошње јавности, посебно оног дела исте који инсистира да приоритет државе буде ослобађање преосталих талаца из терористичког напада Хамаса 7. октобра. Многи стручњаци сматрају да би Нетањаху глатко изгубио на првим следећим изборима и да му што дужи рат значи што дужи опстанак на власти.

Он је добио подршку и власти и опозиције у САД након недавне посете конгресу, али је и својим очима могао да се увери колико су снажни студенстки и други пропалестински покрети широм западне хемисфере. Да је усијање на Блиском истоку све брже врхунцу говори и последња изјава турског председника Реџепа Тајипа Ердогана који је Израелу запретио могућом турском војном интервенцијом са циљем заштите цивилног становништва у Гази. Са друге стране, Нетањаху упозорава на могуће терористичке нападе током Олимпијских игара у Паризу које су у току.

Покушајмо за крај да укратко посложимо коцкице компликованог савременог геополитичког мозаика. Имамо рат у Украјини у коме украјинска војска, ма колико подржана била од стране Западњака, неће још дуго моћи да држи линију фронта и врло је извесна велика руска офанзива све до Одесе и Придњестровља.

Израел је у рату са Хамасом, а врло вероватно улази у директан рат са Ираном и Либаном, уз могуће мешање Турске. Колективни Запад мора да шаље оружје и даје дипломатску помоћ не само Украјини, већ и Израелу, а мора и да води рачуна како се одвија ситуација на Тајвану јер зна да је Кина његов дугорочно највећи ривал. Борба између суверениста и глобалиста се ужурбано наставља и најбоље се види на примеру олимпијских игара где имамо све – од ругања хришћанству па све до тога да је дозвољено мушкарцима тзв.

трансџендерима да се такмиче против жена, штавише, да их туку у рингу и за то добијају аплаузе публике. Политичка криза у САД се наставља и не назире јој се крај, где следи жесток обрачун присталица Трампа и Харисове. У ЕУ видимо да у низу земаља, Немачкој и Француској пре свих, политички лидери уживају подршку недостојну функција које обављају.

Коначно, овде у нашем региону видимо да тзв. званична Приштина и Сарајево желе да се обрачунају са Србима на Космету, односно у Републици Српској, али и да Србија неће допустити да се истима ишта деси, јер је војно и дипломатски јача него икада.

Све у свему, предстоје нам тешка и изазовна времена у којима нас Србе охрабрује наше јединство и слога показани на Свесрпском сабору и у декларацији коју су скупштине Србије и Српске усвојиле након тога. Страх од лево-либералних глобалистичких атентатора је оправдан у свим суверенистичким земљама, ту свакако пре свих спадају Србија и Мађарска, те је ванредно важно сваку претњу председнику Србије Александру Вучићу или њеном премијеру Милошу Вучевићу схватити крајње озбиљно и учинити све да словачки или амерички сценарио предупреде.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: