IN4S

IN4S portal

„Trg od ćirilice“ – U čast pjesnika Petra Petrovića Njegoša

1 min read
Naglašavajući strateški, nacionalni i konstitutivni aspekt Gorskog vijenca, Nikčević smatra da je ovo „novo čitanje” Gorskog vijenca dragocjen doprinos ukupnoj srpskoj kulturi i duhovnosti, a da mu posebnu aktuelnost daju upravo zbivanja u današnjoj Crnoj Gori.
spomenik Ćirilici

Ilustracija

Bokeljsko izdanje Gorskog vijenca predstavljeno sinoć na Trgu od ćirilice. Drugi dio večeri obilježilo predavanje dr Snežane Adamović – Petar Drugi Petrović Njegoš u srpskoj kritičkoj misli 20. vijeka.

O knjizi „Gorski vijenac – Bokeljsko izdanje „, priređivača Nikole Malovića, književnika iz Herceg Novog, govorio je književni kritičar Želidrag Nikčević.

„Mi večeras promovišemo jednu mudru, plemenitu i slobodarsku knjigu“, kazao je Nikčević.

Naglašavajući strateški, nacionalni i konstitutivni aspekt Gorskog vijenca, Nikčević smatra da je ovo „novo čitanje” Gorskog vijenca dragocjen doprinos ukupnoj srpskoj kulturi i duhovnosti, a da mu posebnu aktuelnost daju upravo zbivanja u današnjoj Crnoj Gori.

„ Nikola Malović ovim izdanjem svjedoči neprekinutu, životvornu stvaralačku nit između nas današnjih kakvi god da smo i naših ponajboljih predaka“, rekao je Želidrag Nikčević.

Ustvrdivši da nije slučajno što je jedan od najistaknutijih savremenih srpskih pripovjedača, kakav je Nikola Malović, pristupio ovom poduhvatu, Nikčević je kazao da „Ovdje, u Herceg Novom, nije teško ustanoviti da se upravo na obodu srpskih zemalja po pravilu javljaju važne figure i glasovi naše književnosti, kao što je nekada sa sjevera govorio Crnjanski, sa juga Stefan Mitrov Ljubiša, sa istoka Bora Stanković, sa zapada Kočić, Desnica, Matavulj i drugi. Tako se tim fenomenom ukrštanja tzv. perifernih snaga jedne nacionalne književnosti izgrađuje nacionalna duhovna gramatika“, rekao je on, dodavši da upravo u tome vidi značajan doprinos ovog Malovićevog poduhvata.

Govoreći o Njegošu kao svevremenom i uvek aktuelnom pjesniku i misliocu, stvaraocu srpskog zajedništva i uređivaču „srpskog nacionalnog enterijera“, Nikčević je rekao: „Njegoš je stvorio prostor u kojem i danas potpuno aktuelno odzvanjaju naši snovi, naše nade, traume i tragedije. Taj fantastičan prelaz Njegošev, od kreativnog umjetničkog Ja, prema narodnom, sabornom Mi, do Njegoša na takvoj duhovnoj visini, mi Srbi nismo imali„, rekao je Nikčević.

Priređivač Nikola Malović je kazao da je ovo izdanje napravljeno sa namjerom da bude drugačije od ostalih. „Dijelom je i fotomonografija i po prvi put nudi zbir sentenci iz Gorskog vijenca“, kazao je Malović napomenuvši da je izdanje ove knjige pomoglo Ministarstvo kulture Republike Srbije.

„Iz ove knjige posredstvom fotografija saznajemo gdje je sve Njegoš boravio u Boki, i za koja mjesta je bio posebno vezan“, rekao je Malović.

Donoseći posjetiocima dijelove predgovora knjige, Malović kaže: „Njegoš ne upire prstom na savjest nacije nego prst polaže na stihove koji na savjest treba da podsjete, da svak može da pročita, da mu se ne soli pamet sa strane, nego da sam vidi šta je pjesnik htio da kaže. Njegoš je predvidio i kategoriju đaka upornih u tome da ne progledaju čitajući, pa on kaže: Budale su sa očima slijepe, koje vide zaludu vide“.

Predstavljajući svoju doktorsku disertaciju „Petar Drugi Petrović Njegoš u srpskoj kritičkoj misli 20. vijeka, dr Snežana Adamović je kazala da je veoma teško doći iz Valjeva u Herceg Novi i govoriti o Njegošu.
„Pišući o Njegošu,Isidora Sekulić je napisala da je svaki Njegošev stih zapravo kujundžijski rad-nakit“, kazala je Adamović i dodala da je Isidora Sekulić primjetila još jednu značajnu činjenicu, a to je da je Njegoš neprevodiv.
„Njegoš se ne može prevesti, već se mora prepevati. U Njegoševim stihovima su zapisani otkucaji naših damara. Mi te stihove osećamo, slušali smo ih od svojih ukućana, komšija, prijatelja i mnogi od nas su možda mislili da to nije Njegoš već narodna poslovica“, kazala je ona i dodala da nam o toj utkanosti Njegoša u naše biće svedoči u svojim delima i Andrić koji se sa Njegoševim stihom prvi put sreo kao dečak.
„Ono što je veoma važno da kažemo je i to da je Andrić veoma hrabro o Njegošu svedočio kao o svom duhovnom orjentiru i putokazu, i kao junaku kosovske misli“, kazala je dr Snežana Adamović i dodala da je Andrić verovatno pod uticajem Njegoša prepoznao svoj identitet, i u svojim tridesetim godinama počeo da se izjašnjava kao Srbin.
„On je više puta i kada to nije bilo prijatno, u komunističkoj Jugoslaviji govorio da je Njegoš duhovni orjentir ne samo za njega, nego za sve nas koji o tome treba više da saznamo i primimo k’znanju“, kazala je Adamović.

U muzičko-poetskom dijelu programa stihove u čast Njegoševu je govorio pjesnik Slobodan Vučinić, a duhovnim pojanjem se predstavila solistkinja Nataša Miljević.

Večeras će u porti hrama Svetog arhangela Mihaila biti održana promocija knjige dr Jelice Stojanović „Put Srpskog jezika i pisma“. O knjizi će govoriti Dragan Lakićević, književnik i urednik Srpske književne zadruge iz Beograda, dr Drago Perović sa Filozofskog fakulteta u Nikšiću, mr Jelena Gazdić, asistent na Odsjeku za srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Nikšiću i mr Milorad Durutoviić iz Matice srpske. Program počinje u 21 čas.

 

Podjelite tekst putem:

3 thoughts on “„Trg od ćirilice“ – U čast pjesnika Petra Petrovića Njegoša

  1. Svetli grobovi, Jovan Jovanović Zmaj

    Bejaste li, braćo moja mlada,
    Da l’ bejaste vi na groblju kada,
    Aj’ na groblju, na golemu?
    — Ta uvek smo mi na njemu.
    Groblje j’ zemlja kom se hodi;
    Groblje j’ voda kom se brodi;
    Groblje — vrti i gradine;
    Groblje — brda i doline,
    Svaka stopa:
    Grob do groba.
    Groblje j’ spomen doba sviju,
    Groblje — knjige što se štiju,
    Povesnica svih zemalja,
    Starostavnik cara, kralja.
    I čitulja viših slika
    Izbranika, mučenika,
    Od početka pamtiveka,
    Sve j’ to groblje —
    Al’ je i kolevka.

    Nema broja ni imena
    U visini zvezdam’ svima,
    Kamol’ broja i spomena
    U zemljici grobovima!
    Milione progutala j’ tama,
    Crna tama mnogih tisućleća,
    Niko ih se više i ne seća,
    — No pogdekom uvek gori sveća.
    Il’ je sveća, il’ je ime svetlo,
    Il’ su dela koja se ne gase,
    Pa redove nedoglednog groblja
    Svojim zrakom krase.
    Ti grobovi,
    Stari, novi,
    Oni sjaju
    Svakom naraštaju —
    Kad se umlje u prošlost udubi
    U tamnini da se ne izgubi;
    Kad se pustiš u davnine svete
    U davnine i svete i klete,
    Da ti miso puta ne pomete.
    To su vatre doglasnice,
    Pružajuć’ se iz daljnih eona
    U povorci onoj dugoj —
    Dostavljajuć’ jedna drugoj
    Strujom koja napred leti,
    Težeć’ samo jednoj meti.
    Pa se tako svetli mlazi —
    Pa se vide svetli trazi
    Jednog duha raznih doba,
    Duha kome nema groba.
    — U grob samo sruši kosti,
    Strese pepo koj’ mu smeta
    Bržem buju viša leta
    K uzvišenoj budućnosti.

    Ko s’ osvrne da pogledi
    Bistrim okom i pogledom
    Na grobove ove svetle,
    Povesnice dugim redom,
    Mora čuti kako j’ živo,
    Kroz vekove, kroz maglinu,
    Ded unuku, otac sinu,
    Borac borcu dovikivo:
    „Gde ja stadoh — ti ćeš poći!”
    „Što ne mogoh — ti ćeš moći!”
    „Kud ja nisam — ti ćeš doći!”
    „Što ja počeh — ti produži!”
    „Još smo dužni — ti oduži!”
    To su zbori, to su glasi
    Kojima se prošlost krasi,
    Što prodiru kroz svet mračni
    Sa grobova onih zračni’,
    Spajajući gromkim jekom
    I Božanskom silom nekom,
    Spajajući vek sa vekom
    I čoveka sa čovekom.
    Oko svakog svetlog groba
    (Baš ko gore oko zvezda)
    Povesnica priča ovo:
    Hvatalo se neko kolo,
    Kolo mlado, kolo novo,
    Nove klice stara nada,
    Novo cveće stabla stara,
    Duše čiste, srca mlada,
    Naslednici svetog žara; —
    Tu se slego život mladi
    Da se s grobom razgovara.
    „I ti pade, dragi brate!”
    — „Nisam, deco, vas dok traje!”
    „Je l’ ti borba bila teška?”
    — „Pokušajte, milina je!”
    „Šta si hteo? — kud si poš’o?”
    — „Tamo kud se stići mora!”
    „Zar je vera tako jaka?”
    — „Uvek jača od zlotvora!”
    „Malo nas je koj’ bi smeli” —
    — „Al’ vas jaka sila kreće!”
    „Zar ko može stići celi?”
    — „Ko posumnja nikad neće!” —
    „A ko behu oni divi
    Koji su te napred zvali,
    Koji su te ojačali,
    Koji su ti krila dali?”
    — „To bejahu ideali!
    Bez njih nema više leta
    Nad oblakom mraka gusta,
    Bez njih bi se malaksalo,
    Bez njih bi se brzo palo,
    Svet bi bio grob bez cveta,
    život prazan — mladost pusta!”

    Oko svakog svetlog groba
    Prikupljo se život novi,
    Naslednici svetlog žara,
    Kupili se sokolovi,
    Pijuć’ dušom svetle zrake. —
    Jest. tako je, braćo draga,
    Ti grobovi nisu rake,
    Već kolevke novih snaga!
    I vama je, jaoj, pao
    Stegonoša dičnog stega, —
    Al’ je sino grobak novi, —
    Vi stojite oko njega.
    Tu pogleda brat na brata,
    P’ onda gore, p’ onda u se;
    Grudi dršću, usta ćute,
    Ali duše razum’u se.
    Da l’ to snaga niče nova? —
    — Daruj, Bože, blagoslova,
    Da vas združi bratska sloga,
    Zavetnike koji s’ kupe
    Oko groba Đurinoga!

    1879. g.

    Deklamovano na poselu koje su priredili đaci Više gimnazije beogradske 25. januara 1879. g. u korist porodice Đure Jakšića.

    https://www.youtube.com/watch?v=HWuGyjAGuiE

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net