Tri brza zapisa
1 min readPiše: Želidrag Nikčević
***
Zanimljivo: šef kokainske hunte saopštava nam da je crkva opijum za narod! Grogirani Đukanović očigledno ne sluti da njegova narko retorika najavljuje ozbiljan raskol u vrhu DPS-a. Kokain ili opijum? Šta mislite – kad će se oglasiti opštinski odbori u Majamiju i Dubaiju?
***
Intelektualni razgovor na terasi pored rijeke. Sve dobri ljudi, načitani, patriote. I svi ogorčeni: vlast ne prestaje da laže i krade, narod trpi, nacionalni program uopšte nemamo. Mrak.
Iznenada, iza crkvice na obronku preko puta virnu sunce, kao da namiguje. Niz voćnjak protrča grupa dječaka i djevojčica, pjevajući na sav glas. Oj, Moravo.
Bože, kako je Srbija ponekad lijepa! Da nisam možda ja za Vučića?
***
Kad izađeš na glavni trg u Andrićgradu, jednim pogledom možeš prigrliti spomenike Iva Andrića i Petra II Petrovića Njegoša. Preko puta, u institutu, održano je desetak konferencija i naučnih skupova o neraskidivoj vezi dvojice velikana srpske duhovnosti, i uvaženi profesori uvijek bi citirali znamenitu rečenicu: „Sve što se u tim brdima rađalo, dolazilo je na svet sa refleksom kosovske krvi u pogledu.“
Priznajem, grešan: uvijek bih pomislio da je taj veličanstveni andrićevski uvid ipak stvar prošlog vremena. Mudrost – ali ne proročanstvo. Nije realno.
A onda su po Crnoj Gori krenule litije. Izlaze na nebesku scenu i predstavljaju se imenom i prezimenom: Luka Tapušković, Marko Kovačević, Milivoje Brković… Evo ih, dalekovidi realisto, hiljade i hiljade neustrašivih vitezova, sa refleksom kosovske krvi u pogledu! Ne damo svetinje!
Pročitajte još:
Predivan tekst, sa takvom sustinom da krv ojaca od samog citanja ovakve lirike.
Nikcevicu svaka cast na tekstu.