Trifković: Frustriran Ukrajinom „Zapad“ će težiti da preko srpskih leđa pokazuje svoju volju i diktat

Milorad Dodik  je upozorio da se nad Republikom Srpskom nastavlja proces oduzimanja nadležnosti i kao predvodnice tog procesa označio SAD i Veliku Britaniju. U pogledu odbrane od te dve sile i aktivnog procesaa razvlašćenja, Dodik je istakao da sa te dve zemlje – nema nikakve saradnje.

„Fakti“ u nastavku teme o koracima koje imperija Zapada preduzima da bi se održala (bar) na Balkanu, prenose mišljenje eksperta za međunarodne odnose Srđe Trifkovića.

Na pitanje hoće li Zapad ovde zaista povlačiti nove poteze destabilizacije i kako treba da izgleda naš samoodbrambeni mehanizam, Trifković odgovara: „Hoće, nego šta!“

– Frustriran neuspehom u Ukrajini – koji je oličen poniženjem Zelenskog u Vašingtonu – „Zapad“ će preko srpskih leđa težiti da pokaže i dokaže da je i dalje sposoban da sprovede svoju volju i svoj diktat. Reč je zapravo o šačici donosilaca odluka u Vašingtonu i njihovim vernim satrapima u Briselu, Berlinu, Parizu itd, čija instinktivna srbofobija nije podložna racionalnoj analizi.

Ne treba organizovati skupove podrške Dodiku, nego treba da Republika Srbija kao potpisnik Dejtona podrži Srpsku slanjem kompletne opreme za rezervni sastav policije – što bi bio savršeno legalan i legitiman potez – spreči iznuđavanje još jedne runde po Srbe pogibeljnih svršenih činova.

Posle raspada Istočnog bloka i nominalnog kraja hladnog rata, Balkan je bio prvi poligon na kome je testirana metamorfoza zapadnog saveza u hegemonističku alijansu oslobođenu svih pravnih i moralnih obzira.

Upravo je na terenu bivše Jugoslavije, a protiv Srba, počev od 1991. testiran i model medijske demonizacije koji je dostigao apsurdne razmere sa eksplozijom rusofobije posle početka rata u Ukrajini.

Na ovom terenu NATO našao svrhu svog daljeg postojanja, operacijama protiv RS 1994-95 i protiv SRJ 1999. Teško je stoga zamisliti da bi se olako odrekli svoje samoimenovane uloge tužioca, sudije i porote, koju sa sladostrasnim uživanjem igraju već preko tri decenije.

Em je profitabilno – Srbiju su bukvalno iscedili ekonomski, a ni drugi nisu mnogo bolje prošli. Em je lako izvodivo sve dok se uspešno maše briselskom šargarepicom a lokalni lideri ponavljaju mantru o evropskom putu, baš kao što su urođenici na Novoj Gvineji izvodili rituale kargo kulta.

U svakom slučaju, Dodik je u pravu što je prekinuo saradnju sa Amerikancima i Britancima.

Teško je zamisliti saradnju Lazareve Srbije sa Osmanskim carstvom 1389, ili Kraljevine Srbije sa Austrougarskom jula 1914, ili Kraljevine Jugoslavije sa Trećim rajhom aprila 1941. A što se saradnje u novije vreme tiče, Rambuje i sve posle njega nam kazuje sve šta treba da znamo.