Тробојна флага: На данашњи дан 1881 први пут истакнуте поморско-трговачке заставе
1 min read
Тробојка
На данашњи дан, 20. марта 1881. године на улцињским бродовима први пут су истакнуте црногорске поморско–трговачке заставе. Како су то тражили улцињски бродари, била је то тробојка са круном и малим крстом, која је била у употреби све до краја Првог свјетског рата. Због смрти руског цара Александра II, светковина на улцињском пристаништу поводом истицања црногорске поморско трговачке заставе била је скромна.
Пансловенске боје, црвена, плава и бијела, су боје које се налазе на заставама већине словенских држава и народа. Оне симболизују заједничко поријекло словенских народа.
Поријекло ових боја је у пансловенском покрету који је настао у XIX вијеку у Европи. Све три боје на застави данас имају Чешка, Словачка, Русија, Словенија, Хрватска, Србија, као и још десетине регија у Русији, Украјини и Бјелорусији…, а кроз историју су је имале Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, СФРЈ и њене четири републике, Чехословацка, Пољска (за вријеме Јануарског устанка), Руска Царевина….
Црногорска застава је била тробојка са водоравним пољима црвене, плаве и бијеле боје. За вријеме владавине књаза и краља Николе I Петровића Његоша, на црногорској тробојци налазио се и грб државе, који је био идентичан грбу династије Петровић Његош, као и слова Н. I. А те заставе се могу видјети и на сликама на којима је приказано проглашење Црне Горе за краљевину. Црвена, плава и бијела боја на црногорској застави воде традицију српских националних боја.
У вријеме Књажевине и Краљевине Црне Горе постојале су три врсте цивилних застава: народна – тробојка без апликација, дворска – тробојка са државним грбом и застава суверена (књаза или краља) – тробојка са грбом и сувереновим иницијалима Н. I. Војне или ратне су имале умјесто тробојке црвену подлогу (четна, алај барјак…) У вријеме СФРЈ комунисти нијесу мијењали заставу Црне Горе већ су умјесто грба ставили петокраку на црногорску тробојку.
Застава СР Црне Горе са петокраком у средини је била републичка застава од 1945. године до 1993. године, када је одлуком Скупштине Републике Црне Горе скинута петокрака и промијењена нијанса плаве боје. Као таква била је застава Републике Црне Горе од 1993. године до 2004. године, када је замијењена актуелном заставом.
Миомир Ђуришић, Митрополија
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ono što sa zastavom nije uspjelo i što nije smio uraditi čak ni Hrvat Tito i njegovi komunisti, uspjelo je Milu i našim milogorskim ustašama. Isto važii za grb, koji ni komunisti nisu smjeli promjeniti, jer su znali koliko nama crnogorcima znači Lovćen i Njegoševa zavjetna kapela. Ne mogu shvatit da postoji narod koji se samovoljno odriče svoje bogate viševjekovne istorije, briše svoju tradicihu i prihvata da mu izmišljeni narod u 21 vijeku natura novoizmišljene simbole. Ovo postoji samo u našu banana državu i nidje više. Dokse drugi narodi trude da nadju ikakav trag da su stariji no što jesu, mi se trudimo da potisnemo u zaborav sve ono što su stvarale generacije od sv.Petra Cetinjskog, pa preko Njegoša do našega kralja Nikole. A iz njegovih originalnih pisanih dokumenata se vidi da je više srbovao no oni u Srbiju.