Тужилац данас о трговини органима

Главни тужилац Еулекса за истрагу злочина трговине људским органима на КиМ и у Албанији 1999, Џон Клинт Вилијамсон издаће данас саопштење о налазима истраге.
Истрага је била покренута резолуцијом Савјета Европе (СЕ) и извјештајем Дика Мартија о тим злочинима.
Вилијамсонов представник за штампу Жоао Соуза је саопштио да ће Вилијамсон у сједишту Савјета министара ЕУ ,,издати саопштење о налазима скоро трогодишње истраге Специјалног истражног тима“ Еулекса, а потом ће одговарати на питања новинара.
Соуза је за лист Данас изјавио да је извјештај проширен и да се неће односити само на трговину органима, јер је специјални тим током трогодишње истраге дошао до сазнања и о другим злочинима почињенима на Косову.
Приштински медији извјештавају да не постоји довољно доказа да се подигну оптужнице за трговину органима, већ да ће за друге злочине одговарати само десетак појединаца из ОВК.
Саговорник листа Данас, који се бавио пред Хашким трибуналом ратним злочинима, рекао је за овај лист да је трговине органима на Косову несумњиво било, али да је такве злочине тешко доказати. ,,Довољно је да погледате извјештај Дика Мартија који недвосмислено указује на постојање тих злочина.
,,Међутим њих је тешко доказати првенствено јер нема свједока. Уколико се неки и пронађе, он неће да говори из страха, или мијења исказ, што је био чест случај са свједочењима пред Тринубалом у Хагу“, рекао је саговорник листа Данас.
У Мартијевом извјештају који је јануара 2011. прихватила Парламентарна скупштина СЕ, као виновници убијања и вађења органа заробљеника, највећим дијелом Срба, али и неких Албанаца, наводе се припадници ,,Дреничке групе“, паравојне формације ОВК, на чијем челу је, како је речено, био садашњи премијер Косова Хашим Тачи.
Европски дипломатски извори у Бриселу су агенцији Бета пренијели да ће налазима Вилијамсонове истраге вјероватно тешко моћи да се потврди непосредна кривица Тачија за злочин трговине органима, али је речено да би неки други бивши водећи припадници ОВК могли бити означени као директни кривци.
Марти који се повукао из Савјета Европе, својевремено је изјавио да он у извјештају није Тачија означио као директног виновника злочина трговине органима, мада је подвукао да је ,,јако тешко вјеровати да он ништа и никад није чуо или знао“ о томе.
У извјештају се као непосредно упућени или уплетени у те злочине наводе Тачијеви сарадници Џавит Халити, Шаип Муја, Кадри Весељи и Фатмир Љимај.
У косовској јавности су оцијенили да Вилијамсонов извјештај неће обухватити трговину органима.
Тужилац Клин Вилијамскон је недавно у Београду разговарао с премијером Вучићем.
Премијер Вучић је поручио да је Вилијамсонов извјештај веома значајан за Србију и да ће потврдити објективност међународне заједнице.
Прва је на злочин трговине органима убијених Срба у својој књизи указала бивша тужитељка Трибунала из Хага, Карла дел Понте, која је навела и ,,жуту кућу“ у Албанији гдје су вађени органи и потом преко аеродрома Тирана упућивани у мрежу илегалне трговине.
Накнадно је објелодањен један скривани извјештај УН који потврђује налазе Мартија, који у извјештају и резолуцији СЕ наводи да ,,оно што смо открили, није уопште непознато: битни извјештаји обавјештајних служби и полиције су већ одавно објелоданили и дали увид у те чињенице“.
Српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић је прошле недеље разговарао у Београду с Вилијамсоном и рекао да је српско тужлаштво задовољно разговорима с главним тужиоцем Еулексовог Специјалног истражног тима, јер је, како је истакао, ,,доказано оно што смо тврдили од почетка“.
,,Очекујем – нагласио је Вукчевић – ,,да је, на основу свједочења више од 400 свједока, шеф специјалног тима ЕУ за истрагу трговине људским органима на Косову, Клинт Вилијамсон, прикупио довољно података о злочинима почињеним од 1998. до 2000. године над српским и другим неалбанским жртвама за које нико до сада није одговарао“.
Власти Србије су, по објављивању Мартијевог извјештаја и резолуције Савјета Европе, затражиле да истрагу води међународни суд под окриљем УН, али је Европска унија одлучила да се формира специјални истражни тим Еулекса, с тим што је дјеловање тог тима већим дијелом смјештено у Бриселу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

