Тужилац Саша Чађеновић годинама опслуживао мафијашки клан Радоја Звицера

Портал БОРБА је прије два дана објавила потресну исповијест Сабахете Хоџић, мајке и таште убијених младића Дамира Хоџића и Адиса Спахића, те како она и њена породица већ двије године воде непрекидну борбу да сазнају истину о том злочину. Прошло је више од двије године како су, према тврдњама Специјалног државног тужилаштва Црне Горе, у кући у Стањевића рупи, надомак Спужа они убијени, а према оптужници за те ликвидације терете се Вељко Беливук, Марко Миљковић, Небојша Јанковић и Ратко Живковић из Краљева.

Њена исповијест је само подсјетила домаћу јавност на вишедеценијску колаборацију мафије, полиције и тужилаштва, на ту мрежу која је плетена од почетка 1990тих, на однос у којем се више не зна гдје почиње власт државе, а гдје завршава мафија и криминални кланови. Сабахета Хоџић је посебно истакла срамну и криминалну улогу ноторног Саше Чађеновића, тужиоца који се посебно истакао у монтираном процесу против лидера Демократског фронта, али и у многим другим случајевима.

Убрзо након што су Сабахета и њен супруг схватили да су њихов син и Адис Спахић нестали и кренули су да их траже, али им је црногорска полиција седам дана након нестанка забранила да наставе потрагу.

“Супруг и ја смо покренули личну истрагу и недељу дана смо константно трагали, упоредо са Специјалним тимом, од куће до куће и тражили снимке камера од људи. Тако смо пратили аутомобил, односно куда су они ишли. Када смо дошли до једне бензинске пумпе у Даниловграду, за коју мислим да је на путу до те Стањевића рупе, тај седми дан, звали су нас из тужилаштва и стопирали нас. Рекли су нам да опструирамо истрагу, да чинимо кривично дјело. Били смо приморани да одустанемо“, објашњава Хоџић, и додаје:

“Не могу да прежалим што нисмо наставили да тражимо када су нас зауставили, вјеровали смо држави, тужилаштву и органима реда којих очигледно нема јер смо ми ти од којих је полиција добила све снимке са приватних сигурносних камера. Можда би испало нешто друго да нас нису стопирали“

Подсјећамо јавност на скандалозно откриће и сазнање да су високи полицијски службеници Петар Лазовић и Љубо Миловић били високо позиционирани чланови кавачког клана, са јасно утврђеним задацима, а до тих података је дошао ЕУРОПОЛ путем отварања апликације СКАЈ коју су користили приопадници тог клана. Према оптужници СДТ-а, за ликвидације Хоџића и Спахића терете се Вељко Беливук и Марко Миљковић, којима се већ суди у Србији за тешка кривична дјела, а они су били “испостава“ кавачког клана“ у Београду.

„Активни полицијски службеници, Петар Лазовић и Љубо Миловић, чланови су кавачког клана укључени директно у шверц великих количина кокаина из Еквадора у Европску Унију и Аустралију. Такође, Петар Лазовић и Љубо Миловић су били укључени у шверц оружја у име кавачког клана. У исто вријеме, Лазовић и Миловић, у име кавачког клана, раде и шверц цигарета. Претпоставка је да Љубо Миловић посједује непознати банковни рачун са износом од 48 милиона еура зарађених управо шверцом кокаина“, дословно пише у документу Еуропола.

“Петар Лазовић и Љубо Миловић имали су интензивну директну комуникацију преко СКY-а са Радојем Звицером који је имао надимак “Борн“. Петар Лазовић је другим видовима комуникације био и у контакту са Мићком Жижићем, који је очигледно, такође, био полицијски службеник. На Лазовићеве захтјеве Жижић је увијек достављао осјетљиве и повјерљиве податке и сазнања. У већини случајева Лазовић је скриншотове комуникације са Жижићем просљеђивао директно Радоју Звицеру користећи апликацију СКАЈ. Петар Лазовић је, другим видовима комуникације, био и у контакту са Драганом Радоњићем, који је очигледно, такође, био полицијски службеник. Отац Петра Лазовића, Зоран, био је претпостављени Радоњићу. Петар Лазовић је скриншотове комуникације са Жижићем и Радоњићем просљеђивао директно Радоју Звицеру користећи Скај”, пише у документу Еуропола.

У истом документу се наводи да је Петар Лазовић, у више наврата, размјењивао оружје са Радојем Звицером.

“Због њиховог пријатељства, Лазовић даје Звицеру нелегално оружје као поклон, што му овај узвраћа на исти начин, поклањајући му нелегално оружје. Након једног састанка у тужилаштву и предложене акције, Петар Лазовић је обавијестио Звицера о осумњиченима за које је планирано да буду ухапшени сљедећег јутра и чак је послао слику из тужилаштва на основу које се могао видјети тужилац Саша Чађеновић са полицајцем Мићком Жижићем. Петар Лазовић је другим видовима комуникације био и у контакту са Николом Јаничићем, који је очигледно, такође, био полицијски службеник. Лазовић је скриншотове комуникације са Јаничићем, такође, просљеђивао директно Звицеру користећи апликацију СКАЈ“, наводи се у документу.

Сабахета Хоџић је у наредних пола године, од нестанка сина и зета, једино добијала информацију од полиције да они раде на случају.

“После пола године смо наставили да се обраћамо специјалном тиму и наилазили смо увек на исти одговор: „Радимо на случају“. У старту сам осјетила да ме лажу и завлаче јер као стално нешто раде, а заправо ништа нису радили“, казала је.

“Сваки пут би нас примио неко други. Примио нас је и тај Лазовић једном, а знамо сви гдје је он сада, ено, има и слика“

Како истиче, сазнања шта се са Адисом и Дамиром догодило добили су из српских медија, након чега им се обратио и тужилац Саша Чађеновић.

“Звали смо да питамо да ли ћемо ми као породица од друге државе да сазнајемо шта се десило са нашим сином. Након тога смо се први пут видјели са тужиоцем Чађеновићем који нам је рекао да је Дамира убио Беливук 14. октобра 2020. године из ватреног оружја, у аутомобилу и да за то има слике и мноштво доказа али да нисмо спремни то да видимо“, објашњава Сабахета.

На њихово инсистирање, каже, видјели су се и наредни пут када им је речено да су младићи заправо убијени на другом мјесту, односно у кући у мјесту Стањевића рупа у Спужу.

“Слиједи прес-конференција, ишла је слика у позадини, а Чађеновић изјављује да се на тој слици налази мој син. Одмах након изношења слика у јавност, заказујемо нови састанак са тужиоцем Чађеновићем на којем тврди да нема ништа са тим сликама које су изашле у јавност, да су то новинари набавили и да на њима није наш син“, наводи ожалошћена мајка.

У наредним мјесецима још небројано пута видјели су се са тужиоцем, али да до дана данашњег и даље нису видјели ни један доказ о убиству сина.

“ Чађеновић нам је од почетка причао да нама не треба адвокат и да нам је он довољан, да ће он све разрешити. Он је плакао као мало дијете када сам последњи пут била код њега. Мој супруг и ја смо се само гледали јер нам није било јасно зашто он плаче за наше дијете, а чак га није ни познавао. Плакао је као да му је род најрођенији. Мој муж га је и питао: „Што ви плачете?“ Након тога, мене је тужилац Чађеновић блокирао на телефону“, наводи Сабахета Хоџић.

Након свих сазнања у протекле двије године постало је више него очигледно да су бивши главни специјални тужилац Миливоје Катнић и његов замјеник Саша Чађеновић намјерно чекали да истекне рок од шест мјесеци од добијања оперативних података од Еуропола, након чега се ти подаци бришу, те су донијели одлуку како нема доказа да су Лазовић и други учесници Скај комуникација починили кривично дјело. Истражни органи су у обавези у року од шест мјесеци да обавијесте Еуропол у којој мјери су достављени подаци неопходни за сврху због које су послати, а уколико нису неопходни, они подлијежу брисању.

Тадашњи потпредседник владе Дритан Абазовић саопштио је још у октобру прошле године да је група окупљена око Вељка Беливука у Црну Гору долазила и док им је на снази била забрана уласка у ту земљу. Навео је да су укидање забране наредили Енес Баковић или Зоран Лазовић, а Специјално државно тужилаштво позвао да утврди ко је од њих двојице то урадио.

„Група око Беливука долазила је у Црну Гору док је имала забрану уласка, упркос забрани, и тада су почињена монструозна кривична дјела на нашој територији. Након тога смо сазнали да су долазили, да је неко скинуо забрану и да су, наводно, имали одређене позиве из Србије да би били праћени на територији Црне Горе“, рекао је Абазовић.

Извор: Борба

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: