Тужилаштво утврдило да Хајдарпашић није спрјечавана да ради кад је снимала претрес куће Лазовића

Основно државно тужилаштво (ОДТ) у Бијелом Пољу неће покренути кривични поступак због застрашивања и онемогућавања новинарке Алисе Хајдарпаишић да ради свој посао 14. априла ове године, када је снимала претрес породичне куће бившег високопозиционираног званичника безбједносног сектора Зорана Лазовића, саопштили су из Друштва професионалних новинара Црне Горе, преноси РТЦГ.

Истичу да је државна тужитељка Јелена Вучетић одбацила је 24. јула кривичну пријаву полиције против Владана Ковачевића, Сакиба Чиндрака, Радовић Микице и Александра Журића из Бијелог Поља, због кривичног дјела принуда, наводећи да новинарка није била физички нападнута.

“Покренут је једино прекршајни поступак против Чиндрака, који се на снимку дописнице ТВ Вијести из Бијелог Поља види како јој не дозвољава да снима дешавања испред куће Лазовића у бјелопољском мјесту Ораховац. Новинарка је, преко правног заступника адвоката Веселина Радуловића, уложила притужбу Вишем тужилаштву у Бијелом Пољу на одлуку ниже тужилачке инстанце, у којој се између осталог наводи да је његова одлука може бити подстицајна за оне који пријете и спрјечавају новинаре да раде посао. „…Јер осумњичени или неко друго лице могу физички ометати новинара или друго лице које обавља послова од јавног значаја и то на начин којим се угрожава безбједност, а да за то не одговарају само ако не упућују директне вербалне пријетње “W”, наводе у саопштењу.

Адвокат Радуловић је у притужби Вишем државном тужилаштву у Бијелом Пољу тражио преиспитивање рјешења Основног тужилаштва о одбачају пријаве, наводећи да одлука садржи паушалне наводе у цију ослобађања пријављених од кривичног прогона.

“Тужитељка Јелена Вучетић је саслушала оне на које је новинарка указала да су је ометали и вријеђали, али и друге свједоке који су у рођачким и кумовским односима са породицом Лазовић, а који су били присутни испред њихове породичне куће 14. априла. Адвокат скреће пажњу на то, проблеметизујући што се прихвата сваки навод осумњичених и истовремено игноришу наводи оштећене и докази које је доставила и на које је указала. Већи дио рјешења састоји се у цитирању навода осумњичених који су негирали извршење кривичног дјела и других саслушаних лица који су у рођачким и кумовским односима са породицом Лазовић. Међутим, у рјешењу се занемарује чињеница да је ошећена указала да су критичном приликом у једном времену у близини били припадници Специјалног полицијског одјељења који су вршили службену радњу претреса, па је неразумљиво зашто тужилаштво није ни покушало да од тих лица прикупи потребна обавјештења“, подсјећа адвокат.

Испричали су тужитељки да није имала прслук са ознаком ПРЕСС, да није имала акредитацију, да није смијела да снима. Један је чак објаснио да је експрет за новинарска правила, тврдећи да је нетачна изјава новинарке да је на полеђини телефона имала прес легитимацију.

“За тужилаштво, како се види из Рјешења, није било од значаја што је Хајдарпашић рекла да је била аутом заграђена да не може да изађе, што је била потресена и плакала у аутомобилу након инцидента, као ни извјештај психијатра који је констатовао њену изнемиреност и страх који је претрпјела. Они нису саслушали ни припаднике Интервентне јединице полиције – који су је вратили са лица мјеста, јер услијед страха и стреса није била у стању да вози апутомобил. Тужитељка Јелена Вучетић је утврдила да нема елемената кривилног дјела јер новинарку нико није тукао, без обзира што је из догађаја јасно да је више особа вербално атаковало на њу, вријеђало је, махало рукама ка њој, препречило јој излаз аутомобилом, правдајући то тврдњама да не може да снима на приватном имању. Иако је већина у изјавама тврдила да Хајдарпашић није била узнемирена, већ да је била вербално агресивна а они веома културни, бивши предсједник општине Бијело Поље Александар Журић потврдио је да је знао ко је она, наводећи да су раније коректно сарађивали“, казали су из ДНПЦГ.

Како су навели, рекао је тужитељки да је тог дана била видно узнемирена. Новинарка је у изјави полицији претходно рекла да је Журић покушавао да смири ситуцију тог 14. априла у Ораховици.

Подсјетимо, Савјет за грађанску контролу рада полиције раније је утврдио да јавност, а то значи и грађани, могу да снимају полицијске акције. Такође, претресање породичне куће Зорана Лазовића који је годинама био у врху Агенције за националну безбједност и Управе полиције, догађај је од јавног значаја јер Специјално државно тужилаштво сумња да је злоупотребио службену дужност.

Окупљање кумова, рођака и пријатеља у знак подршке Лазовићевој породици и њему ( „породица Лазовић је угледна“), такође је од јавног интереса. Посебно, јер је прије Зорана Лазовића ухапшен и његов син, под сумњом да је био дио организованог криминалног клана оптуженог за најтежа кривична дјела.

“Обојица су бивши јавни фунцкионери, припадници безбједносног сектора, чији је посао био да раде на успостављању владавине права а за то су их плаћали грађани. Подсјечамо, извјештавање о корупцији и деформацијама у дијеловима власти, обавеза је новинара. Због свега овог, позивамо Више тужилаштво у Бијелом Пољу да још једном размотри догађај од 14.априла, руководећи се стандардима Савјета Европе и Европског суда за људска права и слободе, значаја улоге медија у демократској контроли власти, важност да новинари слободно и без пријетњи раде посао од јавног значаја.”, поручили су из ДПНЦГ, преноси РТЦГ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: