Tužni zbor ulizica zvani Vlada Crne Gore

Piše: Mihailo Medenica

Voleo bih da Vam se obratim s „poštovani“, ali ne mogu! Neće ruka, a neće ni duša, jer kako poštovati nekoga ko je od Crne Gore načinio prćiju, otirač belosvetskog šljama, dnevnu bolnicu svoje ludosti?!

Ludosti, vala, jer šta je poturanje Crne Gore u NATO, ko precvale kurve koju ni kamiondžije više neće, do ludost i bruka koja će živeti doveka!

Jednaka onoj da priznate Kosovo i Metohiju, „serdare“ jada i nimalo poštovani kolovođo tužnog zbora ulizica, zvanog Vlada Crne Gore!

Ne mogu, bogami, više ni da ti persiram jer i to ište poštovanje, a rekoh da poštovanja nemam, iako sam baš na tim časnim brdima vaspitavan da starijeg poštujem vazda, ali zalud tebi koja godina više od mojih, kad pameti manjka!

Šta to Crna Gora, da crnja ne može biti, dobija ulaskom u to zlo, osim tebe doveka na vlasti?!

Ništa do šamar, šamarčinu po obrazu u koji smo se vazda kleli, a vala i bili znani po njemu, ali šta ti o tome znaš, izrode predačkih grobova i amaneta?!

Ako ti je već do Crne Gore, kako se zaklinješ, čuješ li glas Crnogoraca il’ Srba iz Crne Gore (bez razlike kako se ko izjašnjava, svi su jednoglasni) da neće tu šaku osvećene i grobne zemlje u NATO, aman?!

Čije si to vlade predsednik ako ti se vapaj naroda lomi ko talas o hridi, i koga predvodiš do to „stado“ poslušnika što su i veru, i večeru, i šta god treba prodali samo da ti sednu uz skute?!

Niste vi Crna Gora, nesrećnici! Nije nastala s vama niti će nestati posle vas, ali će bruka živeti doveka, nesoju ljudski!
Čime si kupljen i triput preprodat da goniš u kas tu umornu staricu ka dželatima što su joj pobili sinove i kćeri?!

Kojom si to Božjom zapovešću ovlašćen da se u ime časnih potomaka slavnih predaka sprdaš s Lovćenom, Ostrogom, Moračom, Mojkovcem…?

Ako već ne čuješ sužnje, čuješ li sebe?! Ako čuješ ‒ čuješ li Mila Đukanovića kako iskreno prezire Mila Đukanovića, jer i sebe si izdao iako ni u šta osim sebe i nisi verovao, ali i takav si potomak nikšićkih junaka zbog kojih je mala Crna Gora bila veća od vaseljene!

Nije ovo jalovo guslanje potomka mojkovačkog stradalnika, već vapaj čoveka koji je pupčanikom doveka vezan s Crnom Gorom, bez razlike koliko daleko otišao od nje: ako si već učinio da nas se preci stide, ne čini da nas potomci kunu!

Aj’ ti slobodno u NATO ‒ sila si sam za sebe, primiće te oberučke, a Crnu Goru ostavi onima kojima je na srcu i čiji glas ne čuješ!

Shvati, ableku ‒ u kući pokojnika za krvnika nema mesta, osim ako taj tvoj NATO ne smatraš kakvim batlijom Crne Gore i perjanikom naše slave?!

Ne čini više, molim te, preklinjem, da ta sveta brda i sinjavina mora budu dnevna bolnica ludosti politike jednog čoveka i stada sramnih poslušnika!

Poslušaj glas svog naroda, ako je još uvek tvoj i ako si barem još promilom njihov…

I ne zaboravi, nikad, one vladičine: „Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom“, kad se već hvataš topuza ko davljenik slamke, a dobro znaš koliko mu je slamka od pomoći…