У Албанији 359 судија и тужилаца остало без посла

Упркос томе што је корупција у правосуђу проблем на цијелом Балкану, ниједна друга земља није слиједила примјер Албаније у ригорозној провјери имовине судија и тужилаца и откривању оних који не могу да објасне поријекло свог богатства, пише Балканска истраживачка мрежа (БИРН).

У Албанији је након спроведених провјера посао изгубило око 45 одсто свих судија и тужилаца.

БИРН наводи да су у Србији, Црној Гори и Сјеверној Македонији имовинске карте јавних званичника, међу којима су судије и тужиоци, у цјелини јавно доступне, али се њихова тачност званично не провјерава, док се у Србији изузеци праве за судије и тужиоце који се баве организованим криминалом, тероризмом и корупцијом. Њихове имовинске карте нису јавно доступне све док судије и тужиоци који поступају у области организованог криминала не напусте јавну функцију, и објављују се тек двије године након престанка функције.

“Заједничко за ове земље је да имовинске карте судија и тужилаца подлијежу даљим провјерама само ако постоје основи сумње у неправилности, или на основу медијских извјештаја”, истиче БИРН.

“Међутим, када су новинари БИРН Србије тражили од Агенције за спречавање корупције информације о некретнини једног званичника која није била евидентирана у јавно доступном регистру, Агенција је ту некретнину додала у регистар одмах по пријему БИРН-ових питања. БИРН је зато упутио још један допис питајући Агенцију зашто је спорна некретнина додата накнадно, после БИРН-овог дописа”.

Како се наводи, “у одговору је потврђено да су мијењали податке у имовинској карти, уз образложење да је функционер спорну некретнину пријавио, али да Агенција до тог тренутка није ажурирала његову јавно доступну имовинску карту”.

У процесу провјере у Албанији, није комисија морала да доказује нечасно поступање судије или тужиоца, већ су судије и тужиоци морали да објасне одакле потиче новац којим финансирају свој начин живота

За разлику од Србије, закључно са 31. јануаром ове године, у Албанији је 359 судија и јавних тужилаца отпуштено након процеса провјере који је покренут 2016. године као дио значајне реформе правосуђа у Албанији, што чини око 45 процената свих судија и тужилаца.

БИРН истиче да у процесу провјере у Албанији терет доказивања није био на комисији, односно није комисија морала да доказује нечасно поступање судије или тужиоца, већ су судије и тужиоци морали да објасне одакле потиче новац којим финансирају свој начин живота.

У другим земљама у региону често је једини критеријум за процјену поштења судије јавна пријава њихове имовине, али ни то не функционише увијек како треба, наводи БИРН.

У Босни и Херцеговини, подаци о пријављеној имовини могу бити објављени само уз сагласност судије или тужиоца. Од око 1.400 судија и јавних тужилаца у БиХ, око 10 одсто је дало сагласност за објављивање својих имовинских карата.

У случају судије Артура Малаја, након процеса провјере у албанском правосудном систему, надлежна комисија је потврдила да он може да остане на функцији, након чега су били ангажовани међународни експерти да би се извршила поновна провјера, не само Малајевог иметка, већ и оптужби о повезаности с криминалом.

“Процес је резултирао Малајевим отпуштањем, пошто је суд утврдио да није успио да објасни поријекло најмање 45.000 евра прихода. Међутим, одлучено је да нема потребе да се испитује да ли има раскошну вилу у приморском граду Валона, као и да ли је повезан са организованим криминалом”, наводи БИРН.

Додаје се да у земљама региона постоје разлике око пријаве имовине, па се тако у Сјеверној Македонији промјена сматра релевантном само ако вриједност прелази 20 просјечних плата, што је отприлике 11.000 евра.

У Црној Гори та сума износи 5.000 евра, док у Србији промјена у власништву некретнине или приход мора бити пријављен само ако вриједност промјене премашује просјечну плату прије опорезивања.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: