У чему је тајна „магичног“ чипа, зашто је он важан за медицину?
1 min read
Употреба терахерцних таласа (електромагнетних таласа), који имају краће таласне дужине и више фреквенције од радио-таласа, могла би да омогући бржи пренос података, прецизније медицинско скенирање и стварање радара више резолуције.
Препрека је то што је генерисање терахерцних таласа коришћењем полупроводничког чипа, што је неопходно за уградњу у електронске уређаје, екстремно тешко.
Међутим, истраживачи су развили јефтини уређај који може да генерише терахерцне таласе велике снаге на чипу, без незграпних силицијумских сочива.
Многе тренутне технике не могу да генеришу таласе са довољно снаге за примену ако се не користе гломазна и скупа силицијумска сочива. Таква сочива често су већа од самог чипа, због чега је интеграција извора терахерцних таласа на електронски уређај веома тешка, саопштио је Институт технологије Масачусетс (МИТ).
Да би превазишли ова ограничења, истраживачи са МИТ-а развили су терахерцни појачивач-мултипликатор, систем који постиже већу снагу зрачења од постојећих уређаја без потребе за силиконским сочивима. Причвршћивањем танког, шаблонски обликованог листа материјала на полеђину чипа и коришћењем Интелових предајника веће снаге, истраживачи су произвели ефикаснији генератор терахерцних таласа на чипу, пренио је Спутњик.
Овај компактни чип, који су неки назвали и магичним чипом, могао би се користити за производњу побољшаних безбедностих скенера за откривање скривених предмета или монитора за прецизно одређивање загађивача у ваздуху.
„Да бисмо искористили предности извора терахерцних таласа, потребно је да буде могуће смањивање или повећање чипова. Терахерцни сноп може да има стотине чипова, и нема места за постављање силицијумских сочива јер су чипови комбиновани великом густином. Потребан нам је другачији пакет, а овде смо демонстрирали приступ који се може користити“, рекао је у саопштењу Јинчен Ванг, дипломац на Катедри за електроинжењерство и информатику (ЕЕЦС) и главни аутор рада.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

