U četvrtak predstavljanje knjige dr Duška Babića u Nikšiću: Najnovije izdanje Matice srpske podržano od Ministarstva kulture i medija
1 min read
Matica srpska – Društvo članova u Crnoj Gori poziva na predstavljanje knjige dr Duška Babića: ,,Nebesko narečje: knjiga o Njegošu“. Radi se o najnovijem izdanju Izdavačkog centra Matice srpske – Društva članova u Crnoj Gori, a publikovanje ove značajne studije je realizovano uz podršku Ministarstva kulture i medija Crne Gore. Predstavljanje knjige će biti održano u četvrtak, 28. novembra sa početkomu 19 časova u prostorijama Matice srpske – Društva članova u Crnoj Gori, Ulica Njegoševa broj 20, u Nikšiću. O knjizi će, pored autora, govoriti prof. dr Lidija Tomić i prof. dr Drago Perović.
Pisati o klasičnom pjesniku srpske kulture uvijek je izazovno, a imajući u vidu zaista impozantan opus bibliografskih jedinica posvećenih Njegošu i njegovom djelu, autor je u predgovoru knjizi osvijetlio i svoje razloge nastanka pomenute studije:
„U ovom kontekstu, umesno je, pa i logično, postaviti pitanje: zašto je o Njegošu napisano toliko knjiga i zašto se taj niz i danas nastavlja, uprkos laičkom utisku da je već ’sve rečeno’. U čemu je posebnost njegovog dela, odnosno: šta ga to čini večno otvorenim i izazovnim za promišljanje i tumačenje?
Ko god tumači Njegoša, na ovo pitanje imaće vlastiti odgovor, a nama se čini da ga treba tražiti na više ravni.
Prvo, što odavno i ne treba posebno obrazlagati, reč je o poeziji najvišeg reda, prihvaćenoj od elite i puka, odmah po njenom pojavljivanju. Ona je odavno ušla u narodno pamćenje i stopila se sa njim, postala njegov neotuđiv deo. To je poezija koja je, u isto vreme, i autentično lična, i nacionalna i opšteljudska.
Drugo, ta poezija je u svesti naroda prihvaćena kao nešto više od poezije – kao ’knjiga mudrosti’ u kojoj su ključevi za razumevanje istorije i bića naroda, kako na jednom mestu reče Žarko Vidović. Pisati (misliti) o Njegošu znači jednim okom gledati na istoriju i sudbinu naroda, na zavetno jezgro njegovog postojanja. Drugim rečima, Njegoševa poezija je u svojim najvažnijim temama otvarala pitanja koja su izvan nje – u narodnom životu i narodnoj povesnici. A tu su istraživače uvek čekala nova pitanja i bezbroj perspektiva za njihovo sagledavanje.
Treće: tajanstvenost je imanentno svojstvo Njegoševe misli, nešto što je pokreće i određuje. Tajna je ’ključna reč’ i globalni simbol njegovog pesništva. Za Njegoša je pevanje pronicanje u tajnu – ’rastajnivanje’, pogled u svet ’sa strašnog visa’. Sve je tajna: Bog, kosmos, priroda, duša, misao, pevanje…, a sve tajne slivaju se u jednu, najvažniju i najveću – tajnu čoveka (’Tajna čojku čovjek je najveća’). Na velika pitanja, u velikoj poeziji, nije moguće dati konačne odgovore, pogotovo kad su ona postavljena tako da zauvek ostanu pitanja (’Od toga su u grobu ključevi’). Njegoš je religiozni, tragički mislilac, zagledan u metafizičke ambise i ponore, koji se oglasio iz bola ljudske raspetosti između neba i zemlje. Takve mislioce nije moguće protumačiti do kraja; odgovori do kojih dođemo završavaju se sa tri, a ne sa jednom tačkom. Svaka dobra knjiga o Njegošu dozivala je novu, još nenapisanu – da nastavi niz, a ne da ga završi.
Na kraju, nameće se i pitanje tumačenja Njegoša u našem vremenmu. Knjige o Njegošu, kao što se može videti iz pomenutih bibliografija, pišu se i u 21. veku, ništa manje nego ranije. Kako to da jedan, u biti ’nesavremen mislilac’, i dalje pobuđuje toliku istraživačku pažnju? Ideje o svetu i čoveku na kojima počiva Njegoševa poezija suprotne su duhu našeg vremena, svemu što savremeni čovek traži od života i što je sposoban da primi i razume. Njegoševi pojmovi duše, slobode, naroda, čoveka i čovečnosti, nespojivi su sa banalnim racionalističkim sekularizmom, sa vremenom postreligije i postistine. Šta u takvom vremenu može da nam kaže pesnik visokih mera, čija je duša ’smjelo lećela po vozdušnom okeanu’ i tražila ’svojstvo sa Bogom’? Na prvi pogled, nikakvog ’dijaloga’ tu nema i ne može biti. Ali, stvarnost ne govori da je tako: u zamršenim traganjima za ’svojim putem’, u poslednjim decenijama, Njegošev narod nije pronašao boljeg orijentira i putokaza od Njegošev(sk)ih ’lozinki’ iz Gorskog vijenca, o čemu neposredno svedoče litije u crnogorskim gradovima, u zimu 2020/2021. godine. U našem vremenu, Njegoševe ideje o čoveku i svetu ne mogu određivati svakodnevne navike i način života, ali jedino one mogu opominjati da iza svih laži i opsena stanuje – istina. I da čovek bez te vere i nade ne može biti čovek‟.
Duško Babić je rođen 1959. godine u selu Skucani kod Glamoča, Bosna i Hercegovina. Završio je Grupu za jugoslovensku i opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu je doktorirao na temu: Mističko iskustvo u pesništvu srpskog romaantizma. Od 1995. godine je bio zaposlen u Filološkoj gimnaziji u Beogradu kao profesor književnosti. Od decembra 2007. do decembra 2019. godine je obavljao dužnost direktora u ovoj školi. Sada je upravnik Srpske književne zadruge. Do sada je objavio sledeće knjige: Pozorište iracionalnog – studije o drami Aleksandra Popovića, Matica srpska, Novi Sad, 1988; Teskobe, pesme, Rad, Beograd, 1997; Pjesme srpskog soldata, Rad, Beograd, 1998; Trpija, pesme, Oslobođenje, Srpsko Sarajevo, 2001; Mistika srpskog romantizma, studija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Srpsko Sarajevo, 2004; Narod na međi, eseji, Srpska književna zadruga, Beograd, 2011; Umiti se suzama, izabrane i nove pesme, Srpska književna zadruga, Beograd, 2015; Ako ljubav nismo, pesme, Srpska književna zadruga, Beograd, 2017; Povratak, izabrane pesme, na srpskom i engleskom, Smederevska pesnička jesen, Smederevo, 2017; Njegošev nacionalizam, studuja, Satena mundi, Beograd, 2020; Stan i hrana, pesme, Gramatik, Beograd, 2021; Zaveti i preispitivanja – zavetna i kritička svest srpske književnosti, eseji, Centar za srpske studije, Banja Luka–Srpska književna zadruga, Beograd, 2023. Pasja zima, pesme, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Istočno Sarajevo, 2024.
U raznim časopisima i zbornicima sa naučnih skupova objavio je preko dvesta radova – naučnih saopštenja, članaka, eseja, kritika. Autor je više akreditovanih udžbenika i priručnika iz književnosti za gimnazije i srednje škole. Dobitnik je nagrada „Zlatna struna’“ i „Zlatni beočug“. Živi u Beogradu.
