У Црној Гори највише смрти узроковано карциномом плућа

Од почетка године је у Црној Гори регистровано 2.366 новообољелих од рака, док је од ове опаке болести умрло 1.287 особа, показују подаци GLOBOCAN -а, посебног софтвера Свјетске здравствене организације (СЗО) који мјери процјену оптерећења популације канцером.

На сајту Међународне агенције за истраживање рака (IARC) при Свјетској здравственој организацији прошле седмице објављено је да је у нашој земљи у 2018. највише новообољелих било од рака дојке 420, затим од плућа 418. Рак на дебелом цријеву добило је 210, на простати 197, мокраћној бешици 93 особе…

Највише људи, како се наводи, умрло је од рака плућа, чак 344, од рака на дојци 129, на простати њих 78.

Канцер на дебелом цријеву однио је 73 живота, панкреасу 64, мозгу 57. Од рака на стомаку и јетри умрле су 52 особе, а од канцера на гркљану 49… Свјетска здравствена организација је у свом извјештају о здрављу у Европи прошле сриједе објавила и да број обољелих од карцинома наставља да расте, али је смртност везана уз ту болест у паду.

У „регији Европе“ по разграничењу СЗО, које покрива 53 земље од Португала до Русије преко Киргистана, како се наводи, 2,4 одсто становништва обољело је од рака 2014. године, што је упола више од 2000. године. Онколошкиња и интерниста др Нада Цицмил-Сарић за Побједу каже да ни Црна Гора није изузетак.

Из Министарства здравља раније је саопштено да у нашој земљи од малигних болести годишње оболи око 2.115 људи. Према ријечима наше саговорнице, мушкарци у Црној Гори најчешће оболијевају од рака плућа, простате и дебелог цријева, а жене од рака дојке, грлића материце и дебелог цријева.

„Највише обољелих оба пола умире од рака плућа. Ово је посљедица екстремног пораста злоупотребе цигарета код жена, као и код дјеце до 15 година живота што се закључује на основу истраживања Института за јавно здравље. Закон о забрани употребе дуванских производа је код нас ‘мртво слово на папиру’, па нам је и стварност таква“, упозорава др Цицмил-Сарић.

Према њеним ријечима, јединствен узрок настајања малигних болести не постоји, односно, како каже, до сада није установљен.

„Поријекло тумора је мултифакторијално. Свака малигна болест представља више болести у једној, малигне ћелије су склоне да се ‘лажно представљају’, склоне су мимикрији, стварању пратећих паранеопластичних појава и синдрома, многе од њих од самог почетка имају системски карактер и резултат су слабости, грешака имунитета или чак његове инхибиције на појединим мјестима“, објашњава Цицмил – Сарић.

Када су у питању малигне болести на које можемо превентивно да дјелујемо, наша саговорница наводи да су то рак дојке, грлића материце, дебелог цријева и дјелимично рак плућа.

У мјере примарне превенције убрајају се здрава исхрана, активно кретање, регулисање тјелесне тежине, отклањање лоших навика уживања цигарета и жестоког алкохола, затим рађање када је ријеч о женама, односно рађање на вријеме, дојење, као и контролисана употреба хормонских препарата. Треба избјегавати и јонизујућа зрачења, хемикалије из индустрије боја и лакова, бензинску индустрију, као и аерозагађења. Кључно је и избјегавање стреса, прекомјерног излагања сунцу, промјене партнера, радикално санирање свих гинеколошких инфекција.

„Постоје и мјере секундарне превенције као што су самопреглед дојки, скрининг мамографија, ПАПА и ХПВ тест, ХПВ вакцинација, хемокулт тест, нискодозажни скенер грудног коша… генетска тестирања и профилактичка хормонотерапија, односно оперативни захвати када за то постоји индикација“, навела је др Цицмил-Сарић.

Извор: Побједа, РТЦГ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: