U Crnoj Gori nema mesta za ćirilicu

U Skupštini Crne Gore nije prošao predlog zakona o zaštiti srpskog pisma, a za donošenje takve odluke  presudni su bili poslanici DPS-a.

Za ćirilično pismo, duboko utemeljeno u istorijski, kulturni i verski identitet Crne Gore, u 21. veku – nema mesta.

Predloženi zakon o zaštiti ćirilice nije prošao, zahvaljujući poslanicima Đukanovićevih i Krivokapićevih socijalista i uz podršku, manjinskih koalicionih saveznika.

Nezavisni poslanik Neven Gošović, u ime predlagača, naveo je da ćirilica u praksi nije ravnopravna s latinicom, iako to predviđa Ustav.

Osim toga, on je upozorio da će to ugroziti njen opstanak, čime će biti ugrožen i identitet crnogorskog naroda.

Donošenjem Ustava 2007, u kome je novoformirani crnogorski promovisan kao „službeni jezik“, svi javni natpisi, nazivi ustanova, institucija, škola, putokazi ispisani su latinicom. Njome su ispisani i svi državni obrasci, računi za struju, komunalije…

Državni ombudsman Šućko Baković je lane podneo Skupštini Crne Gore inicijativu za donošenje zakona o upotrebi službenog jezika i pisma, kao i jezika u službenoj upotrebi.

Pozvao se na Ustav, u kome piše kako su u ravnopravnoj upotrebi oba pisma, ćirilica i latinica.

Budimir Aleksić, funkcioner Nove srpske demokratije, kaže da se u Crnoj Gori već dugo potiskuju ćirilica i srpski jezik.

“Preimenovanje srpskog u takozvani crnogorski predstavlja otklon režima od pravoslavlja i Rusije. Taj posao deo je crnogorskog ideološkog projekta, koji se svodi na negiranje i eliminisanje ćirilice, uprkos činjenici da su najveća državna, verska, kulturna i istorijska dokumenta Crne Gore napisana na ćiriličnom pismu. Dovoljno je samo da uzmemo period od Svetog Jovana Vladimira do kralja Nikole Petrovića, pa ćemo videti koje pismo je bilo u upotrebi. I žitije, koje je sačuvano u ‘Letopisu popa Dukljanina’, stvoreno je na ćirilici”, ističe Aleksić.