У Црној Гори свака друга особа умире од кардиоваскуларних обољења, а свака четврта од малигних

Шефица канцеларије Свјетске здравствене организације у Црној Гори Мина Брајовић казала је за „Дан” да у Црној Гори удио приватних плаћања домаћинстава за здравствене услуге у укупној здравственој потрошњи износи преко 40 одсто, што је на нивоу Узбекистана, Казахстана и Украјине.

Брајовић наглашава да су препоруке СЗО да приватна издвајања за лијечење буду до 15 одсто и упозорава да епидемиолошки подаци показују да у Црној Гори свака друга особа умире од кардиоваскуларних обољења, а свака четврта од малигних.

“Индекс доступности здравствених услуга у Црној Гори је 54, што је знатно ниже од просјека на глобалном нивоу, који износи 64. У региону Европе износи 73, али је, такође, знатно нижи у односу на оно што видимо у земљама југоисточне Европе. Резултати најновијег истраживања показују да постоји епидемија гојазности у популацији дјевојчица и дјечака и да се Црна Гора налази на самом врху те листе. Подаци су указали да 37 одсто дјечака и 30 одсто дјевојчица имају прекомјерну килажу. Када говоримо о епидемиологији, морамо да поменемо чињеницу да расте број пушача, преко 34, 35 одсто. Забрињавајуће је да је све више младих људи који пуше и који конзумирају алкохол”, казала је Брајовић.

Она сматра да је ефикасна контрола хроничних незаразних болести пут одрживог развоја сваке земље и сваког друштва.

“Алармантно је да се 70 до 80 процената здравственог буџета заправо одлива на збрињавање хроничних незаразних болести (ХНБ). Тренд смањења броја гојазних и пушача може се измијенити уколико се буде дјеловало у духу европске политике за здравље СЗО, чија је окосница промовисање мултисекторске сарадње. Препоруке С30 су промовисање оптималне исхране дојенчади како би се од самог почетка живота дефинисала здрава развојна трајекторија кроз промоцију и спровођење политике ексклузивног дојења, контрола и смањивања утицаја различитих облика рекламирања хране високе енергетске вриједности, са високим садржајем засићених и трансмасти, шећера или соли, укључујући и нутритивно профилисање хране, као и активна употреба фискалних инструмената у циљу промовисања здравих прехрамбених навика”, наводи Брајовић за Дан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: