U Draginje fuga pregolema (porozna i propušća)

Piše: Ivan Lukovac

Strašni, kočoperni Ivica Draginjin zadrijemao na jedno oko. A i ono drugo mu se sklapa. Teški li su ovi kapci, misli vremešni Ivica. Samo da malo trenem, da me prvi san prođe.. Posle ću se regenerisati. Tako mi svih šarenih kravata.

Nevjesta moja, Draginja preblaga me ušuškala. Sobu mi je obložila, impregnirala kornetima od jaja od japanske prepelice.

Ne čuje se ni zefira..

Stanje apsolutnog blaženstva.

A platica mi svakog prvog nežno prilegne..

I obuzmu me trnci..

Ali odnekud u polusnu čujem kreštavi, nazalni glas dr Dritana. Mora da Draginjica nije ovo dobro oblijepila. Neđe duši. Ne dihtuju ovi korneti. Veli da će da se slegne, sjedini, konstituiše. Do 30 avgusta je moguće da ih čujem. Posle, uvjerava me moja vjerna ljubovca, – neće.

Uostalom ovi korneti kojim me draga, najdraža Draginja oblijepila, obložila najbolja su izolacija ikad. Ne samo zvučna nego i toplotna..
To piše u deklaracije. I krupnim i sitnijem slovima.

Formalno pravno sam na suvom.

Toplo je i tiho.

A svakog mjeseca mi prilegne platica i ugrije mi lumbalni pojas.

I šta ćeš više od života..

A kad se svrši kampanja možda i Draginjica svrati..

Ali da trenem maličak. Pa ćemo sve natenane.

Vidi sliku.

Mjesto na kome se spajaju sjedinjuju korneti zove se fuga. Ali, izgleda da ne duši samo na nju tj fugu.

Reklo bi se da propušća i na oblasti po sredini prizora. Ova diskretna flekica navodi na takav zaključak.