У ЕУ бјесне „ратови“: Освете, лажна обећања, битка за фотеље

ЕУ, умјесто да почне да рјешава горућа свјетска питања, што очекују грађани, суочава се са сукобима међу својим најјачим институцијама.

Осим тога, једно од питања раздора у Унији јесте и наводни сукоб интереса једног од лидера ЕУ, оцјењују европски медији, преноси Б92.

Баш када је Европска унија требало да се изгради као јединственији блок, њене три велике институције, Европски савјет, Европска комисија и Европски парламент су ослабиле и заратиле једна са другом, пише портал Политико.

Након мајских европских избора, Унија се обавезала да испуни вољу гласача и да се правовременом и ефикасном акцијом позабави глобалним проблемима, као што су климатске промјене, трговински ратови, дигитална трансформација и миграција.

Смањени капацитети ЕУ да испуни циљеве

Умјесто тога, 1. новембар, на дан када је нова предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен требало да ступи на дужност, долази и пролази, а капацитет ЕУ да дјелује, а камоли да себе поново изгради, изгледа све више недостижно.

Умјесто да поведу ЕУ у више интегрисану еру после Брергзита, три велике институције које морају да сарађују да би блок ефикасно функционисао боре се између себе. Када Фон дер Лајенова преузме дужност 1. децембра, забрањујући даља одлагања, њен ауторитет ће бити поткопан сукобима са Европским парламентом, неспоразумима са државама чланицама и контроверзом о њеном избору чланова Комисије, оцењује Политико.

Тај портал додаје да капацитет ЕУ да испуни амбициозне циљеве које је себи поставила никада није изгледао мање сигуран.

Нагло повећана излазност на европским изборима у мају показала је да све већи број грађана од ЕУ тражи рјешења, али је гласање такође довело до веће фрагментације у Европском парламенту, што значи да ће бити теже саставити политичке коалиције, а да ће се политика теже спроводити.

Европска народна странка десног центра и социјалисти лијевог центра више немају већину заједно. Појава либералне Групе за обнову Европе Емануела Макрона, амбициозног центристичког ривала ЕПП, као незамјенљивог трећег партнера у било којој проевропској коалицији, пореметила је њихову удобну двополност и дестабилизовала систем.

Нови парламент се осветио одбијањем три кандидата за Комисију, задајући тежак ударац Урсули фон дер Лајен, али и француском предсједнику Емануелу Макрону, дисквалификацијом његове кнадидаткиње Силви Гулар.

Изгледа да се многи сада више плаше француске хегемоније у ЕУ после Брегзита, него колективне немоћи у глобалним пословима, наводи Политико. То је лоша вијест за Урсулу фон дер Лајен, која је именована за комесара са тијесном већином од девет гласова.

Политико оцјењује да ће бити тешко провући њен водећи програм, такозвани Европски зелени договор, осмишљен да убрза транзицију ЕУ ка економији са ниским уделом угљен-диоксида, кроз франгментиране, зараћене институције, поготово имајући у виду радикалне промјене начина живоа, навика и цијена које се намећу грађанима и предузећима.

Европски савјет пред судом

Британски Гардијан пише о ситуацији у којој се нашло најмоћније тијело ЕУ за одлучивање, Европски савјет, који ће се нашао на суду под оптужбом да није на адекватан начин поступио поводом наводног конфликта интереса у којем се нашао чешки премијер Андреј Бабиш.

Лукаш Вагенкнехт, члан чешког Сената, рекао је да је покренуо тужбу пред Европским судом правде након што Европски савјет, који чине лидери држава чланица ЕУ, није одговорио на његову забринутост због наводног сукоба интереса.

Сенатор је рекао да је Бабиш могао лично да „обогати“ себе гласањем у Европском савјету јер посједује компанију која прима субвенције ЕУ.

Правници ЕУ закључили су 2018. године да је премијер-милијардер у конфликту интереса јер је његов агро-прехрамбени конгломерат Агроферт имао корист од најмање 82 милиона евра у донацијама ЕУ само за ту годину.

Као члан Европског савјета, Бабиш има право вета на буџет ЕУ, што му даје право да одлучује о томе колико се новца из субвенција додељује фармама у поређењу са истраживањем, наводи Гардијан.

Лист истиче да су се преговори о следећем седмогодишњем буџету ЕУ већ показали као тешки јер се Унија суочава с годишњим недостатком од 12 до 14 милијарди евра због Брегзита, захтјевима за новом потрошњом, као и црвеним линијама „штедљивих“ клубова држава чланица које одбијају да плате и цент више.

Европски суд правде тек треба да потврди да ли ће приступити захтјеву Вагенкнехта за убрзаним поступком, како би се омогућило да пресуда буде донијета прије него што се лидери ЕУ договоре о наредном европском буџету 2020. године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: