У кући Ивa Андрића
1 min read
Иво Андрић
Пише: Душан Дојчиновић
Куцам, отворише се (врата) као из доба и духа времена прослављеног Књижевника, Иве Андрића у Травнику. Улазим са страхопоштовањем. Осврћем се унаоколо, све је као некада када је Нобеловац обитавао: Земљана пећ, софра, бешика (соларник), миндер (кауч), шишета, књиге уредно сложене по дрвеним полицама, на разним језицима… Кустос заспао, а он прича тихо, толико да га помно пратим.
– Јеси гладан? Имам граха…
Ломи комад хлеба, испечен у земљаној пећи, у тави.
Узима бешику, посоли!
– Је л’ довољно слано? – пита ме Иво
– Укусно је… кажем му.
– Дедер прилегни на миндер, дуго си путовао до Босне и Травника, матере ти! Дедер, прилегни мало…
– Јес’, јес’ вала, сморило ме путовање…
– Мени љекари нису препоручивали путовања, па сам ријешио да се сретнемо, по први пут овдје у мојој кући у Травнику. Јес’ вала баш!
– Само да знаш, да ниси први посетиоц!
– Знам, знам, на стотине њих посети твоју родну кућу.
– Него читаш ли?
– Читам, читам, гледам по полици књиге на разним језицима…
– Чиме да те отпремим, за пут?
– Држим се твоје девизе?
– А они мени све!
– Довољна ти је моја Травничка хроника!!?
– Јес’, јес’ вала, довољна.
– Него ја бих да прилегнем, мало да одморим на миндер!
-Ако, ако баш вала! Неко цепање цепаница у дворишту ме буди, и тако пренут из сна… Будим се са књигом Травничка хроника на грудима.
***
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
A ovde, kod mene, je đavolja avlija…
tamo je ,,prokleta avlija,,