U Londonu je osmišljena likvidacija ruskog cara!

Piše: Ljubiša Moračanin

U prilog tvrdnji o ulozi Engleza u smaknuću pravoslavnog Carizma govori i to što britanska obaveštajna služba nije skrivala da joj je Boljševička revolucija bila najmasovnija uspela obaveštajna operacija ikada! Glavni finansijeri Revolucije su najmoćnije judeo-hazarske porodice Šif i Rotšild

Nikada ni jedna hrišćanska država nije imala Cara kao što je to bio Nikolaj II Romanov. Nikada ni jedna država u istoriji nije imala tako nagli privredno-ekonomski rast za tako kratko vreme, kao Ruska Carevina pod Nikolajem Romanovim.

Od kako je stupio na presto 1894. g. pa sve do iznuđenog ulaska u Veliki Rat, Ruska Carevina je beležila konstantni privredni i ekonomski uzlet. Uporedo s tim, konstantno su podrivani temelji i sam opstanak ruske Imperije; organizovano i finansirano sa Zapada, liberalno masonstvo je vodilo pravi rat sa ciljem potpunog uništenja monarhizma i Rusije.

Podmukli i podzemni rat protiv pravoslavne Rusije (kao Trećeg Rima) svoju invazivnu formu dobija od vremena Buržoaske revolucije u Francuskoj (za vladavine Katarine Velike u Rusiji) te kao takav traje skoro vek i po do svrgnuća Cara i uništenja Imperije 1917.g. Najžešće i najsveobuhvatnije razmere poprima upravo za vreme carevanja Nikolaja II Romanova.

Što se tiče naglog privrednog uspona Rusije pred Veliki Rat, treba istaći da je njegov tvorac bio Petar Stolipin, predsednik carske vlade i veliki Carev poverenik. Samo kao primer, Rusija je u tim godinama imala najnižu stopu alkoholizma u Evropi, a u celokupnoj svetskoj proizvodnji žitarica Rusija je učestvovala sa čak 40% . I zato je veoma težak udarac Ruskoj Imperiji zadat atentatom na Petra Stolipina 1911.g. Mozak privrednog čuda Rusije je ubijen a liberalno-masonsko podzemlje je time dobilo krila za završnicu bespoštednog rata protiv ruskog Cara i ruske nacije.

Poslednji Ruski Car je bio poseban i po veličini žrtve koju je svesno podneo za narod i po ogromnoj privrženosti prema svojoj porodici i u povesti predstavlja možda i najveličanstveniji primer hrišćanske žrtve i odanosti hrišćanskoj porodici. Kao čovek, beše preispunjen ljubavlju i blagošću. Bio je (nažalost i previše) blag i prema neprijateljima Imperije, koji su dobijali svu moguću logističku i svaku drugu podršku sa Zapada za svoje rovarenje i agresivni propagandni rat koji su vodili, ne birajući ni vreme ni sredstva.

Ruska Carevina se raspadala iznutra. Posle mučkog ubistva Grigorija Raspućina u decembru 1916.g., velikog prijatelja Carske Porodice i najvećeg prijatelja teško bolesnog Carevića Alekseja (najmlađeg od petoro dece Cara Nikolaja i Carice Aleksandre), Car Nikolaj ostao je sam sa svojom porodicom, koju je neizmerno voleo kao i samoga Hrista Kome je verno služio sve do poslednjeg dana svog hristoobraznog života.

Raspućin je ubijen svirepo i mučki, na prevaru. Članovi ruske elite prodani engleskoj agenturi učestvovali su u višemesečnom propagandnom blaćenju i konačno u ubistvu G. Raspućina. Na njega je pucano iz engleskog pištolja.

Zavedeni jezivom plaćeničkom propagandom i klevetama, od Cara su mnogi okrenuli leđa, pa čak i deo Caričine porodice. Februarska revolucija došla je kao kulminacija, pa i kao epilog višedecenijskog bespoštednog i sa Zapada vođenog podzemnog rata protiv Trećeg Rima -Pravoslavne Rusije. Stanje u Imperiji najbolje oslikava Nikolajev iskaz kada su ga opkolili i blokirali na železničkoj stanici u Carskom Selu, 1. marta 1917.: „Svuda oko mene kukavičluk, rasulo… izdaja!”.

Čas podesan za Boljševičku revoluciju određen je iz Londona, koji je bio, gle paradoksa (?!) formalni saveznik Rusije u Velikom Ratu. Carska porodica Romanov (opet po naredbi iz Londona) premeštana je kao zarobljenik iz mesta u mesto po evropskoj Rusiji i Sibiru. Na kraju su ih smestili u Jekaterinburg. Sedamnaestog jula 1918.g. izveli su celu Carsku Porodicu pred streljački vod!

U prilog tvrdnji o ulozi Zapada u smaknuću pravoslavnog Carizma govori i to što britanska obaveštajna služba nije skrivala da joj je ova Revolucija bila najmasovnija uspela obaveštajna operacija ikada! Glavni finansijeri Revolucije su najmoćnije judeo-hazarske porodice Šif i Rotšild. Ispostavilo se da su oni finansijeri i krvavog građanskog rata (od 1918. do 1922.) koji je stravično iscrpeo ruski narod i odneo preko 30 miliona života.

Hristopodražavajuća žrtva Gospodara Rusije je jedinstvena u čitavoj istoriji hrišćanske državnosti. Car Nikolaj Drugi žrtvovao se za narod, a njegov narod, po Božjem dopuštenju, platio je ogromnu cenu careizdajstva. Tek po kanonizaciji Svetih Carskih Mučenika (oko 2000. godine) pokrenut je svenacionalni preporod u Rusiji i podizanje sa kolena.