Damjanović: Ulaskom Crne Gore u NATO odnosi sa Rusijom biće pogoršani

Teza da će investitori nagrnuti na domaće tržište, ako Crna Gora uđe u NATO, proverljiva je na svega nekoliko desetina kilometara od Podgorice, gde se nalaze granice vojnog saveza. U Skupštini sam polemisao sa onima koji tvrde da članstvo u Alijansu vodi u ekonomski procvat, kazao je u razgovoru za „Novosti“ Aleksandar Damjanović, šef poslaničkog kluba SNP i predsednik parlamentarnog Odbora za ekonomiju, finansije u budžet Skupštine Crne Gore.

Na pitanje da li će ulazak Crne Gore u NATO pogoršati odnose sa Rusijom, Damjanović ističe da je siguran da će oni definitivno biti pogoršani.

„I ne samo sa tom državom, jer to ne zavisi isključivo od nas i naše želje da te odnose poboljšavamo ili pogoršavamo, već od globalnog konteksta koji je sve složeniji i neizvesniji. U tom smislu su neizostavne i negativne ekonomske posledice, naročito u delu trgovine nekretninama i u turizmu, jer su proteklih godina upravo iz Rusije, iz tih sektora, prihodovane stotine miliona evra, što je teško očekivati da se nastavi, ukoliko se poremete međusobni politički odnosi. To se već i desilo zbog jednostranog uvođenja glupih i nepotrebnih sankcija Crne Gore prema Ruskoj Federaciji. Kao što odluke o članstvu u NATO imaju direktne i krupne posledice na sve građane, upravo zato je neophodno da je donesu oni sami na fer i demokratskom referendumu. Ne može jedna trenutna vlada ili saziv skupštine, čiji je mandat četiri godine, doneti tako krupnu odluku, kojom se, recimo, krnji crnogorska suverenost na neograničeno vreme ili opredeljuje njen spoljnopolitički kurs za naredne generacije“, kazao je on.

Vlast poručuje da je Crna Gora lokomotiva ekonomskog razvoja na Balkanu. Da li se slažete?

„To su propagandne poruke u koje ne veruju ni oni koji ih plasiraju. Dovoljno je analizirati dostupne i relevantne ekonomske podatke, ili još bolje prošetati Crnom Gorom van trougla Podgorica-Bar-Budva i pogledati kako živi prosečna porodica, kako se školuju deca, kako se leče bolesni, kako se brine o starijima i onima sa socijalnim potrebama, kolike su socijalne razlike, koji proizvodni objekti rade i proizvode, kako bi se okanili propagande i suočili sa realnim, skromnim životnim standardom i sumornom perspektivom većine građana“, ističe Damjanović.

Da li Vlada, zaista, sprovodi ozbiljne ekonomske mere?

„Ne, jer kada bi one bile sprovedene, tada bi vlast u veoma kratkom roku odsekla granu na kojoj sedi, a postojeći sistem bi se srušio kao kula od karata. Neselektivna naplata poreskog duga, počevši od privilegovanih firmi i pojedinaca, kojima je omogućeno da godinama duguju državi u zamenu za političku podršku vlasti, radikalno suzbijanje sive ekonomije, koja cveta kao u najboljim danima sankcija i krijumčarenja tokom devedesetih, potom zaustavljanje devastacije i degradacije urbanog prostora kroz žestoko oporezivanje divlje gradnje i rušenje jednog broja objekata, koje su vlasnici nezakonito sagradili, takođe u zamenu za političku podršku, samo su neke od ključnih mera, koje ova vlast nikada neće dobrovoljno sprovesti, jer će izgubiti hiljade glasova onih kojima je dozvoljeno takvo bezakonje. Ceh, naravno, plaćaju oni koji legalno rade, što se pokazuje kao nedovoljno i zato je stanje u ekonomiji, a naročito u javnim finansijama, sve gore i gore“, upozorio je on.

Razvoj ekonomije od obnove nezavisnosti do danas

Dobijena je apsolutna samostalnost u vođenju ekonomske politike, ocenjuje Damjanović, iako je bila autonomna još od 1999, kada je unilateralno Crna Gora počela da koristi nemačku marku kao svoju valutu, a evro od 2002. Dobijena je šansa, koja u vreme referenduma o nezavisnosti nije iskorišćena, da se godine tzv. ekonomskog buma i visok nivo stranih investicija iskoriste za suštinske reforme i revitalizaciju privrede, umesto što je najveći iznos tih sredstava otišao u javnu i privatnu potrošnju. Ekonomska i finansijska kriza, koja je nastupila krajem 2008, traje do danas i samo daje alibi da se odloženeophodne strukturne reforme.

Ko je doživeo prosperitet od ulaska u NATO

Damjanović je u razgovoru za „Novosti“, o tome ko se „ovajdio“ ulaskom u NATO istako samo primere nekih zemalja, koje nisu u NATO, a ekonomski su izuzetno jake, poput Švedske, Finske, Austrije, Malte, na jednoj strani, odnosno država članica, koje se nisu mnogo, kako je kazao, ovajdile ulaskom u vojni savez, poput Albanije, Bugarske, Hrvatske ili Rumunije.

Šta je misija nove Vlade izbornog poverenja

„Hoću da verujem u namere ministara iz opozicije da daju doprinos stvaranju fer i demokratskih uslova za izbore i u tom smislu ću im kao poslanik davati punu podršku. S druge strane, biću najžešći kritičar ukoliko ljudi koji su ušli u taj neizvestan projekat, a mnoge od njih lično poznajem, ne ispune misiju. Vremena je izuzetno malo, politička atmosfera je već sada usijana, nepoverenje među opozicionim subjektima nikad veće, a dosadašnje aktivnosti u Vladi i u Skupštini ne idu u pravcu stvaranja poželjnog ambijenta za najavljene redovne oktobarske izbore„, ističe Damjanović napominjajući da ako tih uslova ne bude, kako kaže, imaćemo političku nestabilnost i rast nepoverenja u izborni proces, što može otvoriti priču o bojkotu, ali ne trebe isključiti ni mogućnost odlaganja izbora.