U početku beše sjaj

Miloš Crnjanski

Daleko gore ispred mene sliva se nebo sa travom.
I svud oko mene stoje ruže tajanstveno,
spuštenom glavom.
Tužno je ići čak do poljana,
što tamo leže čak pod nebom,
ovde je svaka reč očarana
ovde je svako srce očarano
ovde se najlepša pesma peva
svakog ubogog dana.

Tužno je ići čak do poljana,
što tamo leže čak pod nebom,
jer je gadno tamo reči crne
jadati iz srca raskidana.
I videti da od cveta do cveta
i videti da od žene do žene
i videti da od bajke do bajke
i videti da od dana do dana
uzalud smo išli.

Tužno je ići čak do poljana.

1912.