U srce Srpske Sparte zabijen je glogov trn
Piše: Nebojša Jevrić
U crkvi Sv. Nikole u Bijelom Polju nema gde da se stane. Puna je crkva mladih ljudi.
Litije su bila njihova revolucija, njihov bunt, pobuna protiv rasrbljavanja Crne Gore.
Išli su zajedno đedovi i unuci. Za očevi koji su morali da hrane familije, rizikujući posao , bili sa njima.
Nešto što je samo Božija promisao i genijalni matematičar mogao da organizuje.
Danas je Crna Gora opet u koroti. U crnini koju Crnogorke nisu nikad ni skinule.
U Crnoj Gori odjekuju krici žena iz Jasenovca. Plač ubijene dece.
Žene iz Srebnice voze luksuzna kola. Zidaju kuće na temeljima spaljenih srpskih ognjišta. Kakav je to genocide kad žene i deca nisu stradali?
Odgovorite samo na ovo pitanje vi koji bi Srbima da stavite omču oko vrata.
Treba da se objavi foto album patologa Zorana Stankovića. Sto četrdeset odsečenih srpskih glava. Poklana deca.
Naslovnu stranu “Ekspresa” na kojoj su bile fotografije iz Kravice, nisu dali da se stavi na bilbord.
Vreće govana koju je vlast prosula po glavama Srba iz Crne Gore, po glavama milion ljudi.
Mnogo sam vremena proveo u Srpskoj Krajini. U koju god kuću da sam ušao čuo sam kažu da su došli iz Crne Gore. Mi Opačići smo od Bulatovića mi od ovi od onih.
Čitava Romaniji vodi poreklo iz Crne Gore.
Šumadija je ostala pusta. Bežeći od gladi i zuluma bratskog naseli su je Crnogorci.
Čitavo Podrinje.
O Topličkom kraju: Žitorođa, Kuršumlija, Blace, Prokuplje, Radan planina, da ne govorim o Gvozdenom puku i Topličkom ustanku.
Beograd, grad nad gradovima, srca od Rusije većeg, primao nas je bez obzira na zulume koje su kripto komunisti počinili. I danas nam je od Lovćena i Durmitora važniji Terazijiski greben. I više nas na njemu ima.
Svaka lepotica iz moje generacije se udala u Beogradu.
Svi uspešni pisci Bećković, Bulatović, Šćepanović, Brajković….i mnogi,mnogi drugi.
Inženjeri, novinari, lekari, zidari, mehaničari…
Popis koji bi bio jedino pravi bio bi kad bi se svi prebrojali. I žive i mrtve. Da vidimo kako bi nas onda nadglasali. Kakvu bi vladu izabrali.
Više nema telefonskih imenika, ali se ja još sećam debele knjige koju sam prelistavao i gde sva ta prezimena bejahu upisana.
Ne mogu četiri nahije, a ni one kompletne da odlučuju o sudbini svih nas.
Sada kad kažem da sam rođen u Crnoj Gori moram da se zacrvenim. Jer očekujem sledeće pitanje.
Ni Dunav ne može oprati obraz nas ni krivih ni dužnih.
Nekad su se oni koji vode poreklo iz Crne Gore ponosili svojim precima. Bila je to čast.
Ja sam Blagojević iz Bajine Bašte, ja Obradović iz Loznice, ja Pavićević iz Beograda i stide se da su pre dvesta, sto, pedeset godina došli iz Crne Gore.
Kriju rezultate popisa.
Još uvek nisu dovoljno rasrbili Crnu Goru.
Cetinje je postala gnojava rana koja ne zarasta, iz koje se cedi gnoj i truje telo nekada ponosa srpstva.
Mi smo se srpstvu učili od crnogorskih guslara i vitezova napisao sv. Nikoj Velimirović.
Ovo što su sad uradili nikad im nećemo zaboraviti.
Nek znaju te požmirepine i poligaće, taj kokainski ološ, taj smrad koji sve truje. Preko šezdeset posto sve naroda u Crnoj Gori se izjasnilo da govori srpskim jezikom.
Ne smete da objavite.
Ulica na Žabljaku: Sveti Sava latinicom. Užas.
Prijetelj kod koga noćivam me moli da je ne skinem.
Neću da je uništim. Hoću da je ponesem.
Muka mi je jutros. Nema lake priče za popodne.
Hoću nešto da uradim.
A ne mogu jadna moja ponižena braćo u Crnoj Gori.
Znam da bi vas najradije na traktore i put Srbije.
Srbija ima veliko srce.
U njemu ima mesta za sve.
Izbeglice iz Crne Gore dolaze pojedinačno.
Na zidu “Lude kuće” kafane na kraju grada mural Radovana Kradžića danas nema muzike. Tu dolaze guslari ali ni jedan se gusala ne dovata. Tu se prvi put čula Vila sa Košara Nevena Milakovića.
U srce Srpske Sparte zabijen je glogov trn.
U srce svakog Srbina.
Lagano udarati montenegrine i neokomunističko smeće dok ne usahnu
IMPRESIVNO, GOSPODNE JEVRIĆU,
Hvala za tople reči o Srbiji. Gostoljubiva, toplo došljacima širi ruke.
Zivim u Srbiji, druga generacija i stidim se, danas više nego ikad.
SRBIJA –
ODVAJKADA ZELJA SVAKOG CRNOGORCA.
Pa tako i mojih roditelja. Dodjosmo kod svojih i ostadosmo.
Meni je to uvek bila moja zemlja.
Medjutim, od onih „referendumskih dana“, osećam
NELAGODU nezahvalnog došljaka.
MNOGO se ruznog pričalo i pisalo o Srbiji PA me je moja 82-godisnja
komšinica MORALA da upita: „Vera, molim Te kazi mi kakvo smo Vam
zlo, Vama iz Crne Gore, učinili da nas toliko mrzite“.
Prošle su godine, Baba Vuke više nema, a moji obrazi još
uvek bride. HTELA BIH I SADA DA JOJ OBJASNIM NEOBJAŠNJIVO.
Šta bi tek rekla baba Vuka da je čula kako se u crnogorskom parlamentu
„vagaju“ štete po turizam SA glasanjem za LAZNU OPTUZBU SRPSKOG NARODA.
A PREDLAGAČ I SAM ČESTO UDIŠE VAZDUH BEOGRADSKI – U SVOM STANU.
(Kazu, u kompleksu Beograda na vodi).
BRIDE LI NJEGOVI OBRAZI, htela bih da znam.
genocid – ženocid ( gen – žena ), latinski je derivat srbskog jezika dobijen uprošćavanjem
veći problem što mi, za razliku od naših genocidnih neprijatelja, ne radimo ništa, nego komentarišimo njihove laži
Odavno vas je sv.Petar
Cetinjski prokleo.A da u Boga vjerujete ne biste činili ono što činite.
Nije znao Jevrić grđe ime da vam nadene da se ne pogordite, ništaci belvederski! Žabarska kopiladi! Vulkanizeri, cetinjski cikotići! Makarondžije!
Sve ste u pravu i sve je nažalost ovo istina dobri Nebojša Jevriću.
Ja sam iz Katunske nahije, i ovamo još ima Srba, ali sve manje….propala je Crna Gora!
A kad su vam gadne Cetiri nahije i Cetinje sto ste njih cekali da vas oslobode? Sto se coce, vi nebeski narod, div-junaci, ponosni, neustrasivi ne oslobodiste sami no ste cekali Starocrnogorce? Stidi se pradjeda koji je placa harac i seta opanke a Crne Gore se nemas sto stidjet. A ti moderatoru, ako imas hrabrosti, objavi komentar, jer ako ni za to nemas, kami ce se srpstvo sa takvim vitezovima oslobadjat koji se komentara boje.
Koga ste vi oslobađali, beno? Koje opanke pominješ, nama? Pobedi li Janko Vukotić Austriju na Mojkovac a tzv.kralj šjutridan potpisa kapitulaciju, eli? Pa taj tzv. kralj, Nikola u San Remo u Nicu, u Kan a vojska Jankova u logore, u Boldogason, u Neđmeđer, eli? Što učinje knjaz Danilo u Kuče, beno? Uzmi Marka Miljanova pa pročitaj kako su ubijali i klali žene i đecu! Ako li mene ne veruješ, čitaj Poharu Kuča vojvode Marka Miljanova. I kako ih mi Rovčani primismo na sedam godina. A vi, Drugocrnjegorci postadoste Crnjemontenigercii cikotići cetinjski, gumaši belvederski, eli? Ne reče li vaš Jovo Kapa da je šesto talijanske kopiladi osvanulo na Cetinje, samo na Dedinje! A đe ostala Crnja? Al’ bar znamo čiji ste i što danas vodate NATO crevlje po Crnju! I ambasadorsknjske štiklice po Crnjoj, ženetine vam poslaše za ambasadorkinje! Pederi se za pedere udaju po Crnjoj, beno! Sturi korotnu kapu crnogorsku, turi keče, crveni rvatu! Turi keče da znam koji si, eda te ne pitam čegović si!
1) Janko Vukotic je Katunjanin
2) Marko Miljanov je pisao o pohari Kuca 50 godina posle dogadjaja. U toku je bio na Cetinje. A ta pohara mu nije smetala da bude u sluzbu Petrovica 50 godina, dok mu ne uzese monopol na trgovinu stoke.
3) Starocrnogorci su sve vas oslobodili od Osmanslija, pomirite se sa tim, lakse ce vam biti.
SJAJNO, BOBO !