U sredu je pucano u nas: Mi smo ubijeni virtuelno, a deca u realnosti

Srbija je zavijena u crno. Svaka porodica strahuje od dalje oscilacije nasilja. Svakodnevne vesti o nasilju postale su, nažalost, uobičajne. A onda se desila tragedija koja je trgnula svakog stanovnika ove zemlje. Celog Balkana. I šire.

Saša Borojević, bivši savetnik šefa Međunarodne policije i osnivača Udruženja “Vitezovi reda zmaja”, ali i borac za ljudska prava, povodom tragedije koja se dogodila u beogradskoj Osnovnoj školi, smatra da smo svi krivi jer su deca zbog nas postala „virtuelni androidi“.

„Bermudski trougao u kojem se nalazimo zapravo su tri izreke koje su se odomaćile u našem narodu:

-Ćuti, može i gore.

-Biće bolje.

-Neće to kod nas.

Te tri izreke nas svakim danom dovode u sve goru situaciju, smatra Borojević i dodaje

Mi smo danas svedoci streljanja dece

„U virtuelnom svetu deca postaju junaci koji su pucali na svoje drugare. Imamo preko 500.000 lajkova na objavi na tik toku „podrška za kralja“ dečaku koji je ubio svoje drugare. U roku od sat i po vremena ta objava imala je pola miliona lajkova. To govori da ovo nije kraj, da je ovo zapravo jedan veliki početak.“ navodi on.

On dodaje da je pitanje da li mi zaista živimo u realnosti, jer naša realnost je u sukobu sa onim što nam se dešava.

„Sada kada se dogodilo ubistvo u školi, mi još uvek ne shvatamo da je toj deci uskraćen život. Ta deca neće doživeti svoju maturu, prvu ljubav… Ne shvatamo još uvek da to nije samo ubistvo njih i njihove budućnosti, već da je ovo i ubistvo svih nas.

U sredu je pucano na nas. Mi smo virtuelno ubijeni, a ova deca su ubijena u realnosti.“

Na pitanje da li postoji rešenje, Borojević odgovara potvrdno.

„Smatram da postoji rešenje, a to je da se manemo proforme edukacije, proforme obuke, sprečavanja nasilja. Gde su sad te NVO organizacije da izađu i naprave konferenciju za štampu, da vidimo rezultate njihovog rada. Šta je tu urađeno s njihove strane svih ovih proteklih godina. Nema ih, jer je jedno od glavnih udruženja – Udruženje za lgbt- koji vrše edukaciju protiv vršnjačkog nasilja gde prvih 15 minuta pričaju o tome, a onda kažu da bi se sprečilo vršnjačko nasilje najbolje bi bilo da se dečak zaljubi u dečaka i uvode ih u jedan drugi, paradoksalni svet i sistem koji rađa novo zlo među decom. Postoje tri rešenja koja bi trebalo da se primene odmah.

-Tik tok, fb, tviter, instagram ne treba da koristiti deca ispod 14 godina. Evo Italijani su to sproveli. Druga stvar je hitno zaustavljanje sprovođenja takozvanih dečjih prava koja se deci sugerišu prvog dana prvog razreda osnovne škole, gde govore da dete ima svoja prava, ima pravo na privatnost, nastavnik nema pravo ništa da kaže, nastavnik ne može da te ukori i ti si taj koji donosi odluke. Kako onda nastavnica kojoj je ukinuto da ima vaspitnu ulogu, nego samo obrazovnu može da reaguje. Mi ne možemo da krivimo školu uopšte.

Decu nam tuku, siluju, maltretiraju a mi kažemo da je sistem kriv. Kako je sistem kriv? Mi smo sistem. Pozoveš tatu tog drugog deteta i porazgovaraš sa tim tatom. Mi smo krivi jer su deca zbog nas postala virtuelni androidi. Žene su preuzele ulogu muškaraca.

U americi je donet zakon da ukoliko roditelj detetu ne dozvoli da promeni pol, da će im dete oduzeti socijalna služba. Taj zakon će, kao i sve drugo sa Zapada, doći kod nas. Kod nas je skoro pa legalizovana pedofilija sa jednim članom zakona. Elaborira se svaki pedofil zahvaljujući tom članu zakona. Opet nas to dovodi do odgovora da smi samo mi krivi.

U liberalnom svetu u kom živimo dozvoljeno je da se u školi promovišu blud i razvrat i seksualizacija dece, ali nije u redu da imamo veronauku u vrtićima. Zašto da nemamo veronauku? Mi moramo da napravimo balans. A onda deca neka u svom tom ludilu uhvate neki balans. Da čuju obe strane i da mogu da naprave balans. Da mogu da nađu sredinu. A sredinu će naći u porodici. Sve dok radimo ovako, nama nema spasa“ kaže on..

„Podsetimo, u ovom sukobu između Rusije i Ukrajine na videlo su izašle mnoge stvari. S jedne strane imamo Rusiju koja brani jedan poredak koji nije onaj u kom sada mi živimo, a sa druge strane na primer Holandiju gde je napravljen kip transeksualne osobe koja je gola, muškarac sa grudima žene koji drži bebu u ruci. U isto vreme, imate i rušenja spomenika Puškinu i Tolstoju. Eto to su te različite vrednosti. To moramo shvatiti. Evo na ovaj brutalan način.

Rešenje je vrlo jednostavno, majke i očevi moraju da reaguju. Sistem postoji proforme, on pokušava da radi. Sve je okrenuto Zapadnim vrednostima, tražili smo ih, došle su. Sada smo „svet“. Najgori derivat te priče stigao je. Svetski mediji su svi preneli ovu tragediju, a niko nije preneo da je na dečaka pucano na Kosovu i Metohiji.“ zaključuje Borojević.