U strahu su velike oči: Kurti – „Granica“ Kosova* i Srbije postala granica NATO i Rusije

Postizanje sporazuma Prištine i Beograda zavisi od pritiska Zapada na Beograd i planova zapadnih zemalja za Balkan, ocenio je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, dodajući da sporazuma nema, jer nema ni dijaloga, što je odgovornost Evropske unije.

U intervjuu bečkom dnevniku „Prese“, na konstataciju da su tenzije između Srbije i takozvanog Kosova „opasno porasle“, i to drugi put za samo par meseci, te pitanje kada bi moglo da dođe do nove eskalacije, Kurti je rekao da je to teško predvideti, jer zavisi od Srbije.

„Ekstremisti koje podržava Beograd su postavili 16 barikada na severu zemlje. Nadam se da se to neće ponovo desiti“, rekao je Kurti.

Dodao je da Beograd ne prihvata da je Kosovo* nezavisna zemlja i pokušava da je minira, kao i da aplikacije Prištine za članstvo u Savetu Evrope i EU, ali i ekonomski napredak, stvaraju „nervozu u Beogradu“.

Ipak, Kurti često zaboravlja da Rezolucija 1244 jemči Srbiji pravo na suverenitet i teritorijalni integritet sa širokom autonomijom za AP Kosovo i Metohiju.

Na pitanje da li bi moglo ponovo doći do vojnih sukoba, Kurti je izrazio nadu da do toga neće doći, ali i naveo da Srbija oko administrativne linije ima 48 vojnih i policijskih baza.

„Na našoj granici i na severu zemlje videli smo ljude sa oznakama nacionalističkih ruskih bajkera ‘Noćni vukovi’ i ruske plaćeničke grupe ‘Vagner'“, ponovo tvrdi Kurti.

Kaže i da je zabrinut, ne samo zbog Srbije, već zbog veze Srbije sa Rusijom, a na konstataciju da je Beograd uvek imao dobre odnose sa Moskvom, rekao da to jeste tačno, ali da se Srbija, u poslednje vreme, „masivno okrenula“ ka Kremlju.

„Beograd ne učestvuje u sankcijama protiv Rusije, sklopio je mnoge sporazume sa Moskvom, a i Aleksandar Vulin, najproruskiji srpski političar je postavljen za šefa srpske obaveštajne službe“, dodao je on.

Prema njegovim rečima, EU bi mogla i morala više da deluje protiv uticaja Rusije, i to ne samo sa fokusom na rusku vojnu operaciju u Ukrajini, već i na štetni uticaj Moskve na celom kontinentu, a pre svega na Balkanu, koji još uvek nije potpuno integrisan u EU.

„U Srbiji, Kremlj ima režim koji želi da bude hegemon regiona“, tvrdi Kurti,

Naveo je i da je zbog tesnih veza Beograda i Moskve, situacija takva da, kako kaže, nezavisnost Kosova* sada ne mora da se brani samo od Srbije, već sve više i od Rusije.

„Granica Kosova* i Srbije je postala granica između NATO i Rusije“, smatra Kurti.

U tom smislu, dodao je da takozvano Kosovo sada uspostavlja svoju vojsku i želi da pristupi NATO.

Na pitanje u vezi sa zahtevom Srbije da uputi svoje bezbednosne snage na Kosovo*, Kurti je kazao da je komandant Kfora to „naravno odbio“, a i niko nije, dodaje, očekivao drugačiju odluku.

„Srpske trupe su 1999. pod Slobodanom Miloševićem sprovele genocid na Kosovu*. To pokazuje da se Vučićev karakter ne razlikuje mnogo od njegovog prethodnika“, kaže Kurti.

Upitan da li je bilo pritiska EU i SAD na takozvano Kosovo u vezi okončanja poslednjih kriza, on je rekao da je učestvovao sa Beogradom u razgovorima pod posredovanjem EU, i da je takozvano Kosovo* učinilo ustupke – odložilo je izbore na april, kao i odluku o kažnjavaju ljudi sa srpskim registarskim tablicama.