Ubedljiva pobeda Putina nad opstrukcijom i protivkandidatima

Piše: Igor Damjanović

Treći, zaključni dan izbora za predsednika Ruske Federacije, protekao je uglavnom mirno, praktično bez incidenata. Manjih ispada bilo je samo u petak, kada su na nekih 10-ak biračkih mesta građani pokušavali da zapale glasačke kutije, odnosno poliju ubačene listiće „zeljonkom“ – antiseptičkim rastvorom zelene boje, koga od sovjetskih vremena lekari preporučuju protiv blažih infekcija i iritacije kože.

Jedna od žena uhapšenih nakon uništenja glasačkog materijala pred kamerama je izjavila da se na ovaj čin odlučila nakon anonimnog poziva u kome joj je predloženo da se za sipanje zeljonke u glasačku kutiju plate njeni kredite u iznosu 500.000 rublji, oko 5000 evra. U razgovoru su je ubedili da za ovaj čin ne može biti krivično gonjena, što ona nije posebno proveravala. Iako nam ovo zvuči naivno, treba uzeti u obzir da su se ovim aktivnostima učestvovali specijalno obučeni prankeri, koji su specijalnim softverom i verbalno-psihološkim pristupom uspevaju da neretko prevare čak i lidere država i tajne službe, a ne obične proste ljude.

Na tzv. novim teritorijama, 4 oblasti Ukrajine koje Rusija od oktobra 2022. smatra svojom teritorijom, na meti prankera našli su se i birački odbori. Prilikom poziva predstavnicima biračkih odbora ocrtavali su se brojevi policije, odakle su slušali upozorenja da zbog razloga bezbednosti odmah prekinu glasanje i zatvore biračko mesto. Ipak, lica zadužena za sprovođenje izbora tamo kazali su mi da su predstavnici biračkih odbora bili unapred pripremljeni za ove aktivnosti i da su imali način da dodatno provere da li je reč o stvarnom pozivu policije, ili lažnom ukrajinskih prankera.

Izuzev u rubnim područjima tzv. novih teritorija i Belgorodu, gradu koga od četvrtka ukrajinske snage neselektivno tuku artiljerijom i višecevnim bacačima raketa, ruska vojska tvrdi da je reč o češkim RM-70 Vampir, glasanje se odvijalo mirno. Noću subota na nedelju ruski PVO oborio je nekoliko desetina ukrajinskih dronova nad Krasnjodarskim krajem, Kurskom, Brijanskom, Rostovskom, Jaroslavskom, Orlovskom, Kalužskom i Moskovskom oblasti, gde je meta bio teritoriji Ukrajine najbliži moskovski međunarodni aerodrom – Domodedovo. Gotovo svi dronovi su oboreni, ili neutralisani sredstvima za protivelektronsku borbu, a na samom Domodedovu nije bilo značajnijih kašnjenja u domaćem i međunarodnom saobraćaju.

Za tri izborna dana nije bilo ni ozbiljnijih protesta. Akcija „Podne protiv Putina“ okupljanja protivnika vlasti i pristalica liberalne opozcije ispred biračkih mesta, na koje iz emigracije pozvao za korupciju osuđeni bivši oligarh Mihail Hodorkovski, završila se potpunim fijaskom. U samoj Rusiji ovu akciju podržalo je ne više od 1000 ljudi, dok je čak i kod nas na Balkanu to sve delovalo znatno masovnije ispred ruske ambasade u Podgorici i Beogradu, gde su glasali emigranti. Dakle, sinhronizovani pokušaj liberalne opozicije, zapadnih ambasada i tajnih službi, naleti ukrajinskih drnova i jurišnih jedinica kojima su danima bezuspešno su pokušavali da prodru na teritoriju Belgorodske, Kurske i Brijanske oblasti nisu uspeli da poremete glasački proces. Dakle, za predsednika Putina pobeda nad pokušajima opstrukcije izbora znatno je važnija od još jedne ubedljive pobede nad protivkandidatima.

Zvanično međunarodni posmatrači iz 105 zemalja pratili su izborni proces. Niko od njih nije imao ozbiljnijih zamerki, ali svakako kredibilitet dobrog dela treba uzeti sa rezervom. Još i pre eskalacije rata sa Ukrajinom, Rusija je trošila mnogo resursa da se u domaćoj javnosti stvori iluzija da tamo na Zapadu i NATO zemljama postoje „slobodni intelektualci i društveno-politički aktivisti“ koji osuđuju politiku sankcija svojih zemalja prema Rusiji i nekritički podržavaju politiku predsednika Putina. Sa postmatračima iz zapadnih i NATO zemalja, koje je delegirala ruska Obšestvena palata, tako je čini se bilo i ovoga puta – skup individua bez posebnog ugleda i kredibiliteta u zemaljama iz kojih dolaze. Donekle su izuzetak troje posmatrača poslanika regionalnog parlamenta Bavarske, članova Alternative za Nemačku.

Ipak da se ne lažemo, retko gde su posmatrači na izborima bili delegirani bez unapred oktroisanih političkih ciljeva. Najneregularnija glasanja u posleratnoj istoriji Evrope, crnogorske predsedničke izbore 1996. i referendum iz 2006, međunarodni posmatrači sa licencama OEBS-a i EU u izveštajima su karakterisali kao slobodne i demokratske. Sećam se da sam i sam aplicirao u NVO CEMI da budem međunarodni posmatrač na predsedničkim izborima u Ukrajini 2003-04. Bez obzira što sam odlično govorio engleski jezik, moja kandidatura nije prihvaćena, jer su ljudi iz njihovog rukovodstva bili upućeni u moje stavove i principe. Međutim, kandidature nekoliko mojih prijatelja, koji nisu praktično razmeli nijedan strani jezik, su prihvaćeni i oni su otišli prvo na drugi, a potom i na talasu Narandžaste revolucije specijalno organizovani treći krug izbora.

Izveštaje koje su tada podpisali praktično nisu razumeli, a kasnije su saznali da je malo šta od potpisanog bilo istina. Tako ako poredimo posmatrače koje poziva Rusija i one koje šalju zapadnim grantovima finansirane NVO, ovi prvi barem znaju šta potpisuju.

Predsedničke izbore u Ruskoj Federaciji pratila je i delegacija Skupštine Republike Srbije, koja se od posmatrača delegiranih od strane Obšestvene palate, razlikuje po tome što je imala karakter zvanične državne i imala je potpunu autonomiju u radu. Na izborima je boravila na osnovu posebnog sporazuma o formiranju Poslaničke grupe prijateljstva sa Rusijom. Član delegacije, narodni poslanik Vladimir Đukanović, sa kojim sam imao prilike da razgovaram juče u Moskvi, visoko je ocenio „proceduru, transparentnost i demokratičnost izbornog procesa“, navodeći da „neke stvari u sprovođenju izbora možemo da naučimo od Rusa“.

„Fascinantno mi je bilo da svaki član biračkog odbora ima svoj laptop i odatle neposredan uvid u birački spisak na tom mestu, što isključuje mogućnosti manipulacije. Drugo što mi je bilo zanimljivo je elektronsko glasanje. Pored klasičnog glasačkog listića, moguće je bilo glasati i na posebnoj mašini u kojoj se prethodno indentifikujete tako što stavite dokument.“ – istakao je Đukanović i dodao da po njegovom mišljenju: „Kampanja nije bila intezivna, ali je svako imao mogućnost da se predstavi. U Rusiji nije bilo predizborne ćutnje, ja se iskreno zalažem da se to i kod nas ukine, pa je kampanje od vrata do vrata bilo i na sam dan izbora. Na glasačkim mestima istaknute su bile slike sve četvorice kandidata koji su imali i svoje predstavnike, koji nisu imali nikakvih zamerki na proces glasanja. Redovi koje sam video na glasačkim mestima navode me na utisak da bi izlaznost trebala da bude visoka. Da budem potpuno, iskren čak i u odnosu na neke zapadne države ovo su bili kvalitetno i dobro organizovani izbori.“

I za kraj ono što je manje bitno – rezultati. U prestonici Moskvi glasalo je oko 67% upisanih birača, na nivou cele države izlaznost bila nešto veća 73%, a predsednika Putina je podržalo plebiscitarnih 85%.

Izvor: Politika