Уби га спонтаност
Извор: Фејсбук
Пише: Мишо Вујовић
Непосредан је човек друг Миливоје. Елиот Нес из Барјамовице, како рече друг Депеес у Скупштини. Ми Катуњани такав примерак нисмо одавно имали. Мада је било “импулсивних” или одметнутих од разума. Друг Миливоје се, додуше, у све разуме, али њега није лако разумети. Зна све од артиљерије до астрологије.
Некада смо као најчистији Срби, и не дај Боже да нам је то неко оспорио, бранили Црну Гору од Турака. Данас два наша Катуњанина, Мило и Миливоје, преоравају све што је српско. Њихови активисти чак отимају гробна места својим рођацима Србима, под изговором да су против Мила.
Ако си против Мила, ти си државни непријатељ, сматрају Милољуби, негујући култ Господара к’о у време Тита. Нигде Тито није оплакан к’о у Црној Гори. Лелакали су пред књигама жалости са истом страшћу као да је покојник изложен уместо беле хартије која је упијала изливе туге и суза.
Нико у историји није испраћен са више болне патетике од Броза у Црној Гори. Каква би радост била за Титоград да је тамо сахрањен. Данас би и званично био Титов музеј на отвореном. Подгоричка “елита” већ одавно има експониран статус “брендираних експоната”.
Елем, вратимо се Миливоју Тајновидом и његовој истинољубивој спонтаности. Он је пред посланицима признао да за Милана Кнежевића није било доказа и да га је “искрено и поштено” оптужио његов сведок Пеђа Булатовић. Лаж до апсурда. Ово могу да смисле само људи хронично посвађани са истином.
Мада, спонтано, из подвести процури и нека чињеница као – признање да је без налога суда прислушкивао Пеђу Булатовића и Андрију Мандића.
То је, касније, безуспешно покушавао да пегла неповезаним објашњењима. Неупућени гледалац би остао у недоумици, након обраћања Милана Кнежевића, ко је оптужени, а ко тужилац и то специјални?!
Околности веома често изобличе човека до непрепознатљивости. Нарочито ако је на власти или у затвору. Неограничена моћ, какву има Тајновидац, такође је врста изолације. Менталне пре свега.
Већ следећег дана стигла је вест да се, изгребан и изубијан, Саша Синђелић поново појавио у Црној Гори.
“Пребегао је пешке до Рожаја, узмичући куршумима оперативаца српске безбедносне агенције”, поверио се Катнић режимском дневнику, наглашавајући да је: “стигао узубијан, го и бос у Рожаје”.
Ко га је допратио до Рожаја можда ће, поново спонтано, саопштити друг Миливоје, уколико му у међувремену Господар не забрани јавно наступање.
ДФ располаже информацијама да се Синђелић већ десет дана налази у Подгорици, на специјалним припремама код Катнића, за нову реконтру мењања исказа.
Упућени тврде да би их упарено требало вештачити, због честе замене теза али и улога. Синђелић се уживео у улогу тужиоца, као и Миливоје у улогу сведока сарадника – тајновидог и свезнавеног.
Машта, свакако, не недостаје ни једном ни другом. С’ том разликом што је Миловоје открио да су му преци, и пре раскола 1054, припадали хришћанима, те да поседује све предуслове да постане папа. У том случају, Синђелићу би засигурно припало место команданта Швајцарске гарде!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Tekst je sam po sebi ironičan i ova kardinalska odezda mu stoji ko magarcu sedlo. Slažem se sa Lazaron da je to asocijacija na Katnicevu glupost. Malo je neozbiljno dovoditi papu u ovaj kontekst.
Citav clanak je OK, ali mi nije jasno zasto je bilo potrebno da se putem foto-montaze rugamo poglavaru crkve, koja ima oko milijardu vernika.
Taj Papa nije hteo da kanonizuje ustaskog svestenika Stepinca u sveca.
Ono sto sam mu ja uz stav o Stepincu, strahovito zahvalan, sto ni on ni oni pre njega u Vatikanu, nikad nisu priznali laznu drzavu „Kosovu“, dok je to Milo naprimer uradio!
Isto vazi i za poglavara Islamske vere u BH, CG i SR. I njih bih postedeo besmislenih uvreda.
U protivnom, treba ocekivati da mnogi dobri ljudi iz onih milijardu katolika i milijardu muslimana isto urade i sa Amfilohijem i Irinejem. O zlim ljudima da i ne govorimo. Njima nema leka, bez obzira sta uradio/uradila. ….
Kako ono kazu: „Ucini dobro, nadaj se. Uchini zlo – pripremi se“.
Добро размишљање, али мислим да је та монтажа више ругање Катнићу и његовим изреченим небулозама него Папи.
… Ma koloritni smo mi Katunjani, mnozinom! Oduvijek.
Ova dva nepomenika su samo još dva “ bisera“ u niski katunskoj, koji su oni naše pređe, bili začarali sebe tako poizmaknuti svijeta i zašuškani u skute „najljepše Planine“, pa onda i vascijeli svijet naokolo sebe. Opčinili su svakoga koji ih je upoznao, više svojom pričom, rođenjem vješti kazivači, Šeherzadi oni, nego svojim djelima, kako se to u predstavama ljudi svelo na jedno te isto!
Niko nije ostao ravnodušan pred razbarušenom i raskošnom prirodom katunskih sanjalica i fantasta, srpskih ratničkih highlandera, koji su i vanjštinom svobom plijenili. Koji ako nijesu osilili u četu, potezali nože i robili niz dunjaluk, onda su smišljali sebe neuporedive. Jedine one mimo druga svijeta, bez premca u svemu najbolje!
Tako pod oblake zamaknuti, iskreno su vjerovali u sebe, ljude s neba netom sašle, polubogove iz raspjevane montanjarske epifanije.
I kada su prvi tuđinci stizali da svojim očima vide i upoznaju to “ divlje pleme“ koje neprijatelju rubi glave i zamiče na kolčeve, zatekli su ih rasute na glavicama kako bokore i cvjetaju kroz nepreglede gorskog pejzaža. A kada su bili čuli njiove bajke i basme, namah su im povjerovali, čak i u ono u šta ni sami Katunjani nijesu, ali su svejedno pričali i tu nevjerovatnu i nemoguću „istinski istinu“ … “ Tako mi Bog pomogao“, jednako su se kleli i sami se jednako čudom čudili kako je to što pričaju moguće, kad nije!? Eto, govorili su, da mu svojom glavom svjedok nijesam, ni ja, valaj, povjerovao ne bi! A vjerovali su! Najviše su vjerovali u ono što je najmanje moguće! Sebi su vjerovali i na poček … Ako i nije – govorili su, biće jednom, tako mi Bog pomogao!
Pa su u to, u sve, i u više od svega, povjerovali i svi oni izvanjci, koji su na duže ili kraće među njih boravili. Kad zamaknu, otud su ih daljina u nebesa kovali. Njihovu čast, hrabrost i poštenje, još ih i u pjesme kitili, od Ostrva ingliškog do Carstva Ruskog!
Tako svi redom. Samo oni, oni tamo preko vode, e, oni nijesu!
Ništo im vjerovali nijesu, pa ni to, stare one latinske varalice, od Đuzepe Valentinelija, koji je prvi odio među Katunjane, pa sve do Ćezarea Tondini de Kvarengija!
I ko će ih poznat, ako oni neće!
Mleci, jadi ih njini znali arhilašce, od zanata lažove!
I ko bi nas drugi bolje poznao, ako ne baš oni!? Brata lažova.
Još nas jedan pečobrazan, neki putopisac i vagabund, imenom Fileo Sardbugo, on nam je i dijagnozu “ montanjarskog ludila“ postavio, tako nas je častio, pijanac iz Padove!
… Nego, nije nama odveć zamjeriti!
Ne lažunjamo mi ni zbog koristi, ni iz nužde, ne, valaj, osim ponekad!
Činimo to iz ljubavi i strasti. Jače nas!
Jače i Milivoja! Ne bi on …
Jače njega …
Ne bi ni Nečastivi iz Katunske, ni on ne bi lažunjao ka pas …
Da lude prirode naše nije. Laž je nama prvo ono i pošljednje pribježište.
Takvi smo sazdani, što ćemo mi.
Nije do nas!
Čemu smo pa krivi.
I Milivoje, kukavac crni …
Boles je to, boles!
Zato nikome nije da nam se Katunjanima siti. Valjda je svakom jasno da nije do nas!
Ni do Milivoja.
Ni di Onoga, koji gođ da je.
Ni do moga!
Boles brato, a liječenje skupo.
… Ajd, sad!
p.s. APSURDNE LAŽI NEMA, SVAKA SVOJU SVRHU IMA!
Samo ima ljudi, apsurdnih grđe svake laže.
Он је мултиконфесионална аветња. Сашточиња!
Đe je kršten ovaj Katnić, pošto se izjašnjava da je Hrišćanin.
Какав смо народ боље и не заслужујемо.
Koliko god neki među vama ne voljeli Vatikan, mislim da je ovo previše i za njih da im se bu*aletina Katnić nameće kao kandidat. Oni jesu svakakvi, ali idioti ipak nisu!
Kakva spodo*a odv*atna i neote*ana je ovaj Katnić. Shvata li on da neće dovijeka biti to što je?