IN4S

IN4S portal

Udruženje ratnih dobrovoljaca traži da se podigne spomenik kralju Aleksandru

Tražimo da se u Beranama podigne spomenik kralju Aleksandru. Tražimo da se, između ostalog, modernizuje i prostor oko spomenika na Rudešu i da mu se da ime Trg rudeških junaka
kralju

Kralj Aleksandar Karađorđević

Sa konferencije za novinare iz Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912. do 1918, njihovih potomaka i poštovalaca od lokalne uprave i nadležnih državnih organa zatražili su da se donese poseban program za očuvanje, njegovanje i unapređivanje kulturnih, prosvjetnih, naučnih, istorijskih, oslobodilačkih i drugih vrijednosti srpskog naroda na prostoru Vasojevića i limske doline, piše Dan.

Naglasili su da je neophodno preduzeti konkretne mjere kako bi se Beranama vratio duhovni sjaj i na vidno mjesto istakle znamenitosti koje podsjećaju na patriotski i vizionarski duh naroda ovoga kraja.

“Kucnuo je poslednji čas da se konkretnim primjerima ispravi to što su Srbi u Beranama, kao većinsko stanovništvo, decenijama bili u podređenom položaju. Tražimo da bar jednoj od beranskih ulica ponese ime koje će podsjećati na slavne junake dobrovoljce, koji su ispisali svijetle stranice naše istorije. Insistiramo da se na rekonstruisanoj zgradi Polimskog muzeja vrati stari natpis: “Prvi Dom trezvenosti viteškog kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja. Tražimo da se u Beranama podigne spomenik kralju Aleksandru. Tražimo da se, između ostalog, modernizuje i prostor oko spomenika na Rudešu i da mu se da ime Trg rudeških junaka”, naglasio je Miličko Trifunović predsjednik Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912. do 1918, njihovih potomaka i poštovalaca.

Podjelite tekst putem:

14 thoughts on “Udruženje ratnih dobrovoljaca traži da se podigne spomenik kralju Aleksandru

  1. Ssss, Napisali ste nije Tito bio supermen…! Nije ni Hašim Tači supermen, ali je ušao u Prištinu kao pobednik iza NATO tenkova, kao i Tito iza sovjetskih.

  2. Nosonja je uništio srpski narod stvorivši Jugoslaviju. Svi se žale na Tita ( ne volim ga ni ja) ali da nije bilo nosonjine prve Jugoslavije za Tita niko znao nebi ni 1945. godine a kamoli danas. Stvorivši Jugoslaviju ( ujedno ukinivši državnost i Srbije i Crne Gore) prouzročio je niz utročno- posljedničnih veza ( svaka druga veća pogibelj po Srbe od prve) koje su nas koštale najmanje dvije demografske katastrofe i gubitak vjekovnih ( pogotovo u nas i po nas: prekodrinske Srbe) nacionalnih teritorija. Priliku koja se dobija jednom u 500 godina nosonja je lakonski odbio.

    U pamet se Beranci !
    Ako je zvanična Crna Gora pogana, ona je nekada bila suprotnost svojoj poganštini. Jer srpstvo se trebalo ujedininiti oko kuće Petrovića i oko kralja Nikole, pošto je on bio Srbin ( ma šta ovo momntenegrini lagali) a Karađorđevići su bili Jugosloveni.

    TRAŽITE DA PODIGNETE SPOMENIK KRALJU NIKOLI, NE DOZVOLITE DA VAM GA MONTENEGRINI UKRADU POŠTO SU MONTENEGRINI LOPUŽE NESPOSOBNE ZA POŠTEN RAD, NESPOSOBNE NPR. ZA RAT, ALI SU ITEKAKO SPOSOBNI ZA KRAĐU I ZA KRIMINAL !

    3
    8
    1. impresivna je vaša mržnja prema karađorđevićima koju pokazujete iz komentara u komentar. a zar nije jedan karađorđević, petar prvi, učestvovao u nevesinjskoj pušci? nije li se taj isti matori kralj petar povlačio preko albanije dok je veliki srbin nikola potpisao kapitulaciju i otišao u italiju koja je bila deo centralnih sila? znate li da je petar prvi je bio prvi kralj jugoslavije?

      9
      2
    2. Kako to da kralj Aleksandar, 1918. godine, pravi Kraljevinu SHS, a posle 10 godina, 1928. godine, predlaže amputaciju hrvatske? Protiv tog predloga skočiše upravo prečanski Srbi, sa Svetozarom Pribićevićem na čelu. Nešto se tu ne slaže? Biće da su ti istorijski izvori zagađnjni britanskom propagandom? Pročitaj „Diktatura kralja Aleksandra“ od Svetozara Pribićevića.

    3. KOZArac Tito je uštrojio sve neprijatelje, a mi i poslije Njega idemo Njegovim putem i svakim danom sve više napredujemo!
      Ti si u brlogu sopstvenih zabluda sa brbljarijama
      velikosrpskim, nema toga više , opasulji se!
      Naloži lonac , ne podpiruj gluposti!

      1
      3
  3. SVAKI KRAJ IMA PRAVO NA SVOJU ISTORIJU PA TAKO I BERANE! KRALJ ALEKSANDAR JE OSTAVIO VELIKI TRAG U BERANAMA! PODRŽAVAM I POZDRAVLJAM BERANE!

    13
    3
  4. Bio je unuk Nikolin,i nijesu ga slučajno zavli malim Nikolom jer je po naravi bio isti.
    Crnu Goru nije nipočemu ožalostio ili oštetio,to što ove skitnjice danas pričaju i rade je njihova stvar,da oprvdaju svoja nepočinstva i sve što su radili od 1919 pa do danas.To je ta istina voljeli mi ili ne,da je imao grešaka jeste ali najviše prema svojim saborcima i narodu Srbije,kada ga oni kritikuju mogu da ih razumijem ,ali kda mi to sprovodimo moramo dosta toga uzeti u obzir od Podgoričke slupštine do danas!prema tome o Crnu Goru se nije ogriješio,a kapitulaciju su potpisali Crnogrci ne Srbijanci i to 1916,to je posledica svega do danas ,a najviše u svemu tome ima kod tumačenja laž i pristrasnost kod dosta istoričara kolmunista i običnih komentra !

    Đedo, hvala i tebi i italijanskom kralju. Ali ja se od svojih vojnika rastaviti neću. Sudbina njihova i moja je sudbina.
    Poslednji susret i poslednji razgovor dva kralja, djeda i unuka više je nego potresan. Kako se navodi u knjizi „Na oštrici noža“, te večeri jedan je sišao sa istorijske pozornice, a drugi ostao sa narodom, podijelivši s njime „svu težinu nesreće i svu svirepost jednog udesa“.„U noći 20. i 21. oko jednog časa, izvještava guverner Skadra da će oko tri časa te noći stići u medovsko pristanište sa svojom pratnjom Kralj Crne Gore NJ. V. Kralj Nikola I i tu se sastati sa NJ. K. V. Prestolonaslednikom Aleksandrom.

    Naglašava da će oboje potom otputovati za Italiju i moliti komandanta pristaništa da olakša i obezbijedi ova ukrcavanja što tajnije. Od italijanskog admiraliteta traženi su torpiljari za prenos djeda i unuka.

    Bilo je potrebno uhvatiti vezu sa Lješom i dobiti potvrdu ove vijesti. I zaista, dežurni ordonans oficir potvrdiće kako će NJ. K. V. Prestolonaslednik biti oko tri časa u medovskom pristaništu.

    Odmah preduzesmo potrebne mjere zajedno sa crnogorskim komandantom pristaništa, i u uzbuđenju očekivasmo svršetak ove istorijske drame.

    Noć je bila tamna i hladna. U pristaništu velike količine municije, vreće sa brašnom, sanduka sa diopekom i konzervom namjenjene prvoj i drugoj armiji. Pristanište neosvjetljeno. Prst pred okom se ne vidi. Dva šarena fenjera, na velikom rastojanju jedan od drugog, prosipahu blijedu svijetlost oko sebe samo na nekoliko koraka.

    Oko tri časa začu se u mukloj noći kloparanje kola i topot konja. To je dolazio On, NJ[…]”

    „Izašao sam mu na raport. Na njemu ne opazih pikakvog uzbuđenja. Štaviše izgledaše mi kao i da je raspoložen. Prve reči behu mu: ‘Gde je Sandra?’ (Tako je NJ. V. Kralj Nikola zvao svoga unuka, blaženopočivšeg Kralja Aleksandra. Unuk je pak zvao starog Kralja ‘Đedom’). Odgovorih mu da je u Lješu. Naredi mi da ga izvestim o dolasku našeg prestolonaslednika.

    U pristaništu duvaše hladni jutarnji povetarac. Ponudismo starom Kralju da se skloni u sobu koja je admiralu Turbridžu služila za kancelariju. Kad je počela zora da sviće morski povetarac primirio se malo. Kralj je izaišo na terasu pred carinarnicom. Tu sedeći dugo je razgovarao sa svima redom. U razgovoru stalno je gledao put Lješa .Očevidno da je očekivao dolazak svog unuka sa nestrpljenjem.

    U praskozorje, na glatkoj morskoj pučini, videle su se dve tamne siluete. To su bili italijanski torpiljari „Animozo“ i „Bronceti“, namenjeni da prime kraljeve srpskog naroda bez kraljevine.
    Tek oko 6 časova izjutra dođe i blaženopočivši Kralj Aleksandar. Susret đeda i unuka bio je dirljiv. Đedo je zagrlio obema rukama svoga unuka i duže ga zadržao u zagrljaju. Oči su mu bile pune suza. Zašto je tako slab, pitao[…]”

    „Stena Malog Rensita. Na ovim stenama u jutarnjoj svetlosti belasao se veliki kameni krst, podignut našil junacila i mučenicila iz 1913 godine koje ‘Halidija’ potopi i pobi kada potegoše preko mora braći Crnogorcima u pomoć, da osvoje Skadar na Bojani. Ispod plavog neba mirna morska pučina blistala je od sunčeve svetlosti.

    Blaženopočivši Kralj Aleksandar dozva me rukom:

    ‘Pitajte komandanta torpiljara šta mu je naređeno u pogledu mog prevoza u Drač?’

    Pri ovim rečima oba se kralja podigoše i pođoše ka barci, spremnoj za njihovo ukrcavanje u torpiljara. U barci su bili italijanski mornari, na ulazu oba kolandanta ‘Aniloza’ i ‘Broncesi’. ‘Anilozo’ je bio određen za našeg Vrhovnog kolandanta da ga ukrca i preveze u Brindizi. Tako bi saopšteno. Na ovo saopštenje NJ. K. V. Prestolonaslednik iznenađen i vrlo srdit, otpoče vikati kako on nije tražio torpiljer za Brindizi, nego za Drač. Dodao je da on neće ići u Brindizi ni no koju cenu, no da će peške produžiti za Drač. Najzad je izjavio da protestvuje najenergičnije zbog ovakvog postupka prema njemu.

    „Đedo ga je umirivao. Govorio mu je da je bolje no njega i no njegovo zdravlje da ode u Italiju, da mu italijanski kralj stavi na raspoloženje jedan od svojih zamkova, gde će se oporaviti na miru, na docnije, kad bude potrebno da se može pridružiti svojoj vojsci.

    Unuk je dugo i ispitivački posmatrao svoga dedu i izreče kao reči dostojne potomka beslrtnog Vožda Karađorđa:

    ‘Đedo, hvala i tebi i italijanskom kralju. Ali ja se od svojih vojnika rastaviti neću. Sudbina njihova i moja je sudbina’.

    Đedo je opazio da je unuk ljut. Zagrlili su se i izljubili. Đedo je plakao. Kao da je predosećao da se više nikada neće videti.
    I tako se rastadoše dva srpska vladaoca, vođi srpskog naroda i glave dveju srpskih kraljevina. Rastadoše se na pystoj obali jadranskog pristaništa, u Medovi. Rastadoše se na albanskoj Golgoti. Jedan je otišao da se skine sa istorijske pozornice, a drugi je ostao da se na tu pozornicu popne još mnogo više. Đedo ode u svet, u tuđinu, u neizvesnost, a unuk ostade s narodom, da s njime podeli svu težinu nesreće i svu svirepost jednog udesa.”

    Iz knjige „Na oštrici noža“, knjiga prva
    Kako se mi danas odnosimo prema tim stvarima govori najviše o nama samim, i onima koji rukovde ovom zemljom,sve se tumači iz sopstvenog ugla pristrasnosti ,jer istoričara možda i ima ,ali se oni pravi ne čuju jer im se neda ,ovi koji sebe proglasiše istoričarima a da nijesu ni nosa provirili na tim studijama ne mogu se uzeti uopšte u neko razmatarnje po bilo kom osnovu,a ova držaav ipak od svega toga ponajmanje da bilo šta kaže!

    16
    1
  5. Aj ljudi mante se vise proslosti .Dignite spomenik djetetu i buducnosti a ovo iza nas neka ostane tamo gdje je.

    2
    18
  6. Ja bih volio da su pobjedili zelenaši i njihova ideja o ujedinjenoj Srbiji na čelu sa kraljem Nikolom i preseljavanje crkvenog središta iz vojvodine na Kosovo koje onda ne bi bilo prepušteno onim azijskim imigrantima Puno toga u narednih 100 godina bi bilo drugačije i povoljnije za Srbiju. Kralj Aleksandar nije bio dobar kralj

    18
    3
    1. kako zamišljate da bi oni koji su se povlačili preko albanije za kralja prihvatili onoga koji je potpisao kapitulaciju?

      8
      3
      1. Priznajem da ima dosta začkoljica za takav scenario ali da li su ljudi tada bili dovoljno informisani? Da li su Srbi koji su prihvatili kasnije Tita uopšte znali da je ratovao protiv njih u prvom svjetskom ratu? Sve je moguće u medijskom mraku

        1. a šta je trebalo da budu informisani? da nije vest o kapitualaciji crne gore bila lažna? onda je cela evropa tog doba prevarena . odakle vam ideja da tvrdite da su srbi prihvatili tita? tito je osvojio vlast i nikoga nije pitao da li je prihvata ili ne. ili možda mislite da su izbori sa ćoravim kutijama dokaz bilo čega?

          8
          1
          1. Samo bih dodao da Tito nije bio supermen pa da sam bilo šta osvoji nego su mu u tome pomogli Srbi koji su masovno pristupili partizanskom pokretu. Da su znali da je vođa pucao na njih možda ne bi bez obzira na zavodljivu ideju o jednakosti. Shvatam da sam na klizavom terenu alternativne istorije ali kralj Aleksandar je napravio puno štete Srbiji, vjerovatno iz najbolje namjere ali je na kraju bila greška. Između ostalog dao je Mađarima Baranju u zamjenu za Međumurje i Prekomurje pa gdje nam je?

            6
            1

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net