Ујед збиље

Војислав Караџић

Послије много преспаваних љета

Стопа моја до Цетиња дошета!

Винух се до горњих двери Ловћен горе

Да умочим око у  ускипјело море!

Да са ловћенских небогледа

Уроним у мир цетињских дрвореда!

Да сретнем Вука, Његоша и Киша

ал’ камо среће да тамо нијесам ни иша’!

Умислили јаблани вити, занесени

Да се понос древни не може да смијени!

Елем, сваким даном све је тање

Вријеме зобље славно војевање!

Нада ми се круни и пустоше зјенe

Над Цетињем луча Српства вене!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: