Ulaznica za nesigurni ulazak

Evropski savet je na sastanku u Briselu doneo odluku o otvaranju pregovora s Bosnom i Hercegovinom o članstvu nekadašnje centralne jugoslovenske republike u Evropskoj uniji. Ovo davanje zelenog svetla je bilo očekivano nakon nedavne preporuke Evropske komisije koju je saopštila Ursula Fon der Lajen, ali to nikako ne znači da će put „dejtonskog bolesnika“ do statusa punopravnog člana „ratoborne porodice“ iz Brisela biti brz i lak. Zapravo veliko je pitanje da li je zaista BiH, donošenjem odluke o otvaranju pregovora, postala kandidat sa realnim šansama da bude primljena u ovu „ekspozituru“ Vašingtona na Starom kontinentu, pogotovo što je neizvesno hoće li EU uopšte preživeti veliku i neizbežnu promenu odnosa snaga na svetskoj političkoj sceni.

DUGO „PUTOVANJE“

Kakve su stvarne perspektive države koja se nalazi pod protektoratom zapadnog dela takozvane međunarodne zajednice da bude primljena u EU možda najbolje prikazuje izjava predsednika Hrvatske Zorana Milanovića da će „pregovori BiH o pristupanju Uniji trajati 500 godina, duže nego što je Bosna bila pod Turcima“.

Nije, naravno, odluka da se BiH odškrinu vrata Brisela doneta zbog toga što ova zemlja ispunjava postavljene oštre kriterijume EU porodice već zbog geostrateških interesa „integrisanih Evropljana“ i njihovog gazde s druge strane Atlantika. Davanjem dozvole za otvaranje pregovora novom kandidatu je data nada, ali i signal da na ovom dugom putu koji ga čeka do „obećanog raja“ mora biti strpljiv i poslušan, odnosno stalno marljivo ispunjavati zahteve koji će pred njega biti postavljani.

Nije nikakva tajna da je jedan od glavnih ciljeva davanja BiH statusa kandidata na dugom štapu još čvršće vezivanje ove neuspele države za „skute“ Zapada, te eliminisanje „malignog“ ruskog uticaja prisutnog u Republici Srpskoj. U Briselu, Berlinu, Parizu i Vašingtonu veruju (ili se bar tome nadaju) da će davanjem „evropskih perspektiva“, uz koje ide ispunjavanje kriterijuma i usklađivanje politike BiH s kursom EU, primorati neposlušnu Banjaluku ne samo da prekine veze sa „zlom“ Moskvom već i odustane od svog insistiranja na „slovu“ dejtonskog ustava, dakle prihvati građansku (unitarnu) BiH. Da je Evropska unija zaista želela da BiH stekne status kandidata kao istinski nezavisna država, ona bi kao uslov za otvaranje pregovora postavila zahtev da iz Sarajeva odu strane sudije Ustavnog suda BiH i lažni visoki predstavnik, ali je takvo insistiranje iz Brisela, nimalo slučajno, izostalo.

Zamki koje ih čekaju na putu ka EU su naravno svesni Milorad Dodik i njegovi saradnici. Predsednik RS je pozdravio odluku Evropskog saveta, naglasivši da ona predstavlja „veliko priznanje za politiku koju je Republika Srpska vodila“. Dodik je, međutim, tom prilikom istakao da je „naš nacionalni cilj da Srbi u 21. veku ponovo žive i rade bez granica sa svojom braćom i kumovima“, što je, čini nam se, sasvim suprotno ciljevima politike koju prema našem narodu vodi EU. Još je možda značajnija njegova poruka da se RS neće, zbog pristupanja evropskoj porodici, odreći svojih vrednosti i prijatelja.

„Mi apsolutno ne razumemo procese u EU usmerene na ukidanje našeg postojanja. Uslovi Brisela pretpostavljaju gubitak identiteta građana i vode tome da formiraju neki univerzalni tip ličnosti. Nismo zainteresovani za unitarizaciju i centralizaciju BiH, već samo za BiH koja će se pridržavati svoga ustava. Nećemo podržati proces stupanja u Uniju ako se postavi pitanje gubitka naših tradicionalnih prijatelja. Niko ne zna kako će izgledati EU jer je svima jasno da je Evropa, sledeći interese SAD, izgubila svoj značaj. Uveren sam da je Evropska unija u sadašnjem obliku neodrživa“, istakao je Dodik.

NAJAVA NOVIH PRITISAKA

Realno je očekivati da će RS na „beskonačnom putu“ BiH ka EU biti izložena stalnim pritiscima na koje će odgovarati „konstruktivnim stavovima“, ali samo do one granice koja neće dovoditi u pitanje „vitalne nacionalne interese“, odnosno odricanje od identiteta i prijatelja manjeg entiteta dejtonske tvorevine. Pored montiranog procesa Miloradu Dodiku, Vašington i njegovi evropski partneri koriste i druge metode pritisaka i pretnji kako bi slomili otpor nepodobne prve srpske države zapadno od Drine.

Odsek za kontrolu strane imovine (OFAC) Sekretarijata za finansije SAD stavio je na crnu listu sankcionisanih osoba Dodikove saradnike Branislava Okuku, Srebrenku Golić i Jelenu Pajić Baštinac sa obrazloženjem „da su podrivali mir i stabilnost u BiH organizujući i obeleživši Dan RS 9. januara 2024. godine, što je aktivnost koja je u BiH proglašena za neustavnu“. Vašington je, preko v. d. pomoćnika ministra finansija Ane Moris, poslao preteću poruku bankama u BiH upozorivši ih da one „koje posluju sa osobama koje su na crnoj listi SAD rizikuju da se i same nađu pod sankcijama“. Oglasio se i zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Gabrijel Eskobar, koji je, u pretećoj poruci upućenoj Banjaluci, nazvao RS „osiromašenim entitetom“. „NATO je više puta ponovio da neće dopustiti bezbednosni vakuum u BiH. Dodikove izjave nanose štetu, ali ne mislim da osiromašeni entitet od 750.000 ljudi koji stalno povećava svoj dug, ima kapacitet da se suprotstavi NATO-u ili proglasi nezavisnost koja bi bila održiva“, rekao je Eskobar.

Delegacija Narodne skupštine RS u Moskvi

Delegacija Narodne skupštine Republike Srpske koju je predvodio predsednik Nenad Stevandić boravila je u Moskvi, gde je imala razgovore da predsednicima oba doma parlamenta Ruske Federacije Vjačeslavom Volodinom i Valentinom Matvijenko. Delegacija iz Banjaluke bila je gost na sednici Države dume gde su je ruski poslanici pozdravili burnim aplauzom.

Nakon sastanka Stevandića i Volodina potpisan je sporazum o saradnji između Narodne skupštine Srpske i Državne dume RF, a predsednik parlamenta manjeg entiteta BiH je u izjavi datoj Radio-televiziji RS saopštio da je u Moskvu preneo poruku „da Republika Srpska ostaje neutralna i da se neće pridružiti antiruskoj histeriji“. Na sastanku koji je Stevandić imao sa Valentinom Matvijenko, predsednicom Saveta RF, postignut je dogovor da se budući odnosi „baziraju na parlamentarnoj saradnji, ali i međunarodnim konekcijama sa ciljem afirmacije RS kao ravnopravnog partnera“.

Republika Srpska se našla i na tapetu parlamenta Velike Britanije. U Komitetu za međunarodne odnose i odbranu Doma lordova se diskutovalo o pristiglom pismu Džesi Barton Hroneš sa London koledža u kome je ova zabrinuta gospođa upozorila „da su preduzeti legalni koraci za secesiju Srpske“. Zabrinutost zbog nepoželjnog kursa manjeg entiteta BiH su izrazili i članovi Odbora za spoljne poslove parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva zbog čega su preporučili „jačanje saradnje sa nevladinim organizacijama i opozicijom RS“.

Da Bošnjaci ne žele da se odreknu „instrumenta“ koji im omogućava majorizaciju u Ustavnom sudu BiH, pokazala je i njihova reakcija na predlog zakona koji je u Domu naroda Parlamentarne Skupštine BiH podneo poslanik Srpske demokratske stranke Želimir Nešković. Kada je u ovom domu izglasano da se Neškovićev predlog Zakona o ustavnom sudu BiH nađe na dnevnom redu, svi članovi Kluba Bošnjaka su demonstrativno napustili salu, nakon čega je sednica prekinuta. I Nacrt zakona o sudu Bosne i Hercegovine ponovo nije razmatran na sednici Saveta ministara BiH zbog neslaganja srpske i bošnjačke strane, tačnije upornog odbijanja „Trojke“ da prihvati zahtev Dodikove koalicije da sedište Apelacionog suda bude u Banjaluci.

Lavrov čestitao rođendan Dodiku

Ministar spoljnih poslova RF Sergej Lavrov je u rođendanskoj čestitki upućenoj Miloradu Dodiku istakao da RS sa svojim predsednikom „nosi slobodarsku zastavu i bastion je otpora neokolonijalizmu Zapada“.

„Mi znamo i visoko cenimo i poštujemo vas kao mudrog i veoma iskusnog političara koji je svoj život posvetio služenju srpskom narodu. Vaše istaknute osobine odgovornog, upornog i principijelnog nacionalnog lidera su u potpunosti tražene i na najbolji način se pokazuju u trenutnoj komplikovanoj situaciji na Balkanu. Zahvaljujući vašim doslednim naporima Republika Srpska je postala bastion otpora neokolonijalnoj politici Zapada. Želim vam zdravlje, blagostanje i uspeh u daljem delovanju, a bratskom srpskom narodu u BiH mir i prosperitet“, kaže se, između ostalog, u čestitki Sergeja Lavrova upućenoj Miloradu Dodiku.

U Republici Srpskoj je sa velikim zadovoljstvom primljena vest o impresivnoj pobedi Vladimira Putina na predsedničkim izborima u Ruskoj Federaciji. Palata Republike u Banjaluci je u čast te pobede bila osvetljena bojama ruske zastave, a Milorad Dodik je odmah po objavljivanju rezultata uputio čestitku novom/starom predsedniku. „Pobeda predsednika Putina dočekana je sa radošću i među srpskim narodom jer u njemu vide velikog državnika i prijatelja na kojeg se uvek možemo osloniti i koji brine o našem narodu. Takođe nas raduje što je ruski narod za svog lidera izabrao ozbiljnog, odgovornog i mudrog državnika, jer je to garancija da će se u današnjem svetu održati tradicionalne vrednosti i da neće postati mesto u kojem samo odabrani mogu da odlučuju o svemu“, napisao je Dodik na društvenoj mreži Iks.

Izvor: Kolja Besarović/Pečat