Umiru čekajući pravdu

Najdan Brajković, zemljoradnik iz kuršumlijskog sela Mala Kosanica nadomak administrativne linije s Kosovom, ima 74 godine, a već deceniju se bori za svoju parcelu od dva hektara i 14 ari u Merdaru. Kada je 1999. godine došao Kfor, poljski kontingent zaposeo je deo njegovog imanja. Brajković je pet godina pokušavao da se sa Poljacima dogovori, a nakon toga mu je zemlju zauzeo Albanac.

Pravdu godinama traži pred sudom u Podujevu, ali pravde nema.
– Kad je došao poljski kontingent na pola hektara moje parcele, i na delu imanje još jednog komšije, podigli su montažne barake. Pokušavao sam da sa njima pričam, da dogovorim nadoknadu, ali su mi odgovorili da ne mogu da mi pomognu i da idem u Prištinu u sud Kfora da se žalim.

Ali, te 1999. niti sam imao para za put, a i situacija je bila takva da za mene kao Srbina nije bilo bezbedno da tamo putujem. Ubrzo je došla i njihova elektrodistribucija i dovukla struju do poljskih baraka, a preko moje parcele su postavili dve betonske bandere i pomoćnu trafo-stanicu.

Poljski vojnici su mi savetovali da odem do distribucije u Podujevu i pokušam da izdejstvujem novac što su bez pitanja sagradili bandere na mojoj zemlji. To sam pokušao, ali od toga nije bilo ništa – priča Brajković.

Posle pet godina, ponudu za atraktivnu Najdanovu zemlju, koja se nalazi na prelazu pored puta i stacionara carine, dao mu je jedan Albanac, ali osim simbolične sume za kaparu ovaj zemljoradnik ni dinara više nije video.

Iscrpljujuća borba

Albanac tajno prisvojio zemlju: Slaviša Garić

Slaviša Garić kaže da je borba za imovinu finansijski iscrpljujuća za porodicu.
– Svaki odlazak advokata za Podujevo košta bar 500 evra. Posle svih ovih godina, iscrpljeni smo i psihički i finansijski – kaže Garić.

Godinama čekaju poziv suda

Gotovo identični scenario dogodio se i Miliji Milovanoviću, koji danas živi u Resniku kod Kragujevca.

• Našu zemlju kod Merdara zauzeo Albanac i neće da plati. Naših 34 ara se nalazi isto pored puta, u blizini Najdanove zemlje. Imamo dokumentaciju da je sve to naše, žalili smo se sudu u Podujevu, ali nas oni već tri godine ne pozivaju na ročište.
• Sudije nam stalno ponavljaju – Čekajte na red, ali taj naš red nikako da dođe. Bio sam i kod predsednika suda koji mi je lično rekao da su papiri koji uzurpatori imaju falsifikat. Onda smo moj rođak Slaviša Garić i ja obnovili zemljišne papire, i u srpskom i u albanskom katastru, ali Albanac neće da ode sa zemlje i gotovo! Na mojoj parceli je napravio parking prostor i stambenu zgradu. Dok on naplaćuje parkiranje i zarađuje, mi se mučimo da dokažemo ono što je jasno kod dan. Sud u Podujevu ne reaguje – ogorčen je Milovanović.

Tražio sam ga godinama, ali on se nije javljao. Tek posle šest godina me je sam nazvao i tražio da „poravnamo dugove“ jer je želeo i ostatak mog imanja. Nismo se dogovorili, ali je on bez dozvole ušao u moju parcelu sa buldožerima, rovokopačima i valjcima. Moj advokat je uložio tužbu pred Opštinskim sudom u Podujevu, ali već 10 godina nisam dobio poziv za suđenje – revoltiran je Brajković.

Slaviša Garić, koji živi u Smederevu nakon smrti oca, odnosno kad je završena ostavinska rasprava saznao je neverovatnu činjenicu – da parcela u Merdaru dve decenije nije u porodičnom vlasništu.

• Otac je preminuo 2003. godine, a kad je završena ostavinska rasprava 2007. godine tetka je otišla u Merdere da se svi uknjiže, i tada smo otkrili da imanje nije naše. Saznali smo da je Mustafa Bećiri, koji je po sličnom scenario došao u posed i drugih srpskih imanja, uz četiri lažna svedoka uspeo da ubedi sud da je od mog pokojnog oca još 1987. godine navodno kupio imanje.

Traktorom u srpsku njivu

Pokušaji uzurpacije dešavaju se i danas. „Vesti“ su nedavno pisale o takvom slučaju koji se dogodo meštanima Čaglavice, kraj Prištine gde je pred njihovim očima Albanac traktorom ušao u srpsku njivu.

On je sve to zapravo izveo 2007, a kako je uspeo da to izvede i još da napravi da je dve decenije ranije sklopio ugovor to samo znaju oni koji su mu to nedelo omogućili. Imam i srpske i kosovske papire da je imanje naše, osim toga, moj otac je 2003. godine prijavio uzurpaciju imanja – ako je prodao što bi prijavljivao, i što se taj Mustafa koji živi u blizini nije tada oglasio da je imanje njegovo. Sve to stvarno nema smisla – kaže Garić.

Porodica je odmah uložila žalbu na odluku suda u Podujevu, ali im od 2008. godine ročište do ove godine nije zakazano.

• Uz sve to, sudija koji je izrekao presudu da zemlja pripada Albancu je preminuo, a od četiri lažna svedoka, trojica su već naredne godine umrla. Za Bećirija se zna, kao i za foru na koju dolazi do imanja. Ali, nikom ništa.

Džaba prijavio Euleksu

Milija Milovanović kaže da je svoj slučaj prijavio i misiji Euleks.
– Prijavio sam u Prištini Euleksu. Međutim, oni su mi rekli da dođem kod njih, ali da donesem potvrdu da sud u Podujevu nije sposoban da završi postupak. Međutim, ovi u sudu u Podujevu ne daju mi takvu potvrdu – priča Milija.