UN o Kosovu: Ubistvo Ivanovića – šok i gnev
Generalni sekretar UN Antonio Guteres ocenio je u redovnom izveštaju SB o situaciji na Kosovu da su vlasti u Prištini nazadovale u ključnim oblastima.
On je kao jedan od najvažnijih događaju u 2018. naveo ubistvo lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića.
Guteres je izrazio nezadovoljstvo napretkom u procesima vezanim za osnivanje Specijalnog suda za zločine Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), navodeći da je to pokazatelj iskrene namere Kosova da unapredi vladavinu prava.
U izveštaju o situaciji na Kosovu, koji obuhvata period od 16. oktobra 2017. do 16. januara 2018, navodi se da nedavni pokušaji poslanika da ukinu zakon o Specijalnom sudu podrivaju kredibilitet kosovskog parlamenta.
Generalni sekretar UN pozvao je političke lidere na Kosovu da pokažu punu posvećenost vladavini prava.
Guteres je naveo da je ubistvo Olivera Ivanovića izazvalo „šok i gnev“ na Kosovu i širem regionu i dodao da je brzo otkrivanje odgovornih i njihovo privođenje pravdi od ključne važnosti za održavanje „zamaha“ ka trajnom miru na Kosovu.
„Pozdravljam uzdržanost političkih lidera posle ovog kukavičkog zločina, ako i odlučnost Beograda i Prištine da sarađuju i spreče potpirivanje političkih tenzija“, navodi se u izveštaju generalnog sekretara UN, koji će se 17. februara naći pred Savetom bezbednosti.
U izveštaju se dodaje da UN nastavljaju da podržavaju napore Evropske unije za unapređenje mira, napretka i stabilnosti na Kosovu i pozivaju se politički lideri u Beogradu i Prištini da nastave sprovode dogovora postignute tokom dijaloga u Briselu.
Guteres je konstatovao da u periodu koji pokriva izveštaj nije bilo napretka u uspostavljanju Zajednice srpskih opština.
Generalni sekretar UN naveo je da se tokom 2017. na Kosovo dobrovoljno vratilo 498 ljudi, dodajući da je to najniži broj od 2000. godine.
Sednica Saveta bezbednosti o situaciji na Kosovu zakazana je za 7. februar.
Izvor: Beta
ZAMAHNI KRILIMA SOKOLE, ŠTO PRESELI SE MEĐU BESMRTNIKE !
( Oliveru Ivanoviću, ubijenom 16. januara 2018. od ruke krvnika )
Ej , Kosovo zrno biserovo , Kolevko i drvo javorovo !
Svaki dan je najtužniji dan , kad zlotvori ubiju Srbina ,
kad Svetlogorja Srbijanska gase , da Pravoslavlje vekovno nam zgasne ,
po spaljenim kućama stoku da napase , da rafalnom paljbom podignu talase ,
da pokose decu , srpsko miloglasje …
Ti Šiptari zmije crnoglave i Tebi su srpski sokole došli glave ,
ubiše te s leđa kukavice , da ne vidiš tiraninu lice ,
a nevešti pred svetom se prave , kasapini Srba što prodaju organe ,
belom svetu šaljući signale , te podmuklice , zmije i utvare .
Srbin ti si i golub glineni , krvopiji i pokretna meta ,
piju vodu sa naših izvora , žanju naša žita svakog leta,
da preseku žile kucavice , ubijaju rudare , žeteoce ,
vojnike i srpske policajce , te huškaju Srbina na Srbe ,
unoseći nemir i zablude , da brat na brata podmuklo udari ,
da bi rekli :- Eto opet Srbi podivljali , te se eno međusobno kolju ,
nezarasle rane posipaju solju …
Što bi onda drugi Srbe klali , sami sebe kad su poubijali ?!
Ne verujte šiptarskom otrovu , među božurima izniklom korovu …
Zar da Šiptar bude na postolju , zagospodari na Kosovo – polju ,
ne činite na volju – .zlotvoru .
Pobili bi i nedužne ptice , što nadleću iznad Mitrovice .
Sa sto maski krvopiji lice , sve su to zveri i ubice ,
setite se krvave Bistrice i spaljene svete Gračanice ,
setite se i pogroma Srba , kad su Srbi išli kojekuda ,
kad postaše Srbi prognanici , da ne mole se svetoj Gračanici …
Ti zamahni krilima sokole , Ti prkosom oteraj zlotvore …
Za hiljade godina što sticaše preci , u amanet da ostavili deci ,
tu ostaše ruševine , kosturi , leleci .
Čitač sa usana kad bi pročitao , poslednje reči neizgovorene,
upućene onima što u tamnicama drže Srbe zarobljene ,
potvrdile bi da ni slutio nisi u osvit zore ,
da ćeš pred kišom metaka da poklekneš ,
da Kosovo teče ti kroz krvotok i vene .
Dočekali ih sa hlebom i solju , da na giljotini bolje Srbe kolju ,
motornom testerom sekli policajce , ubijali decu , pekli ko jaganjce ,
proterali Srbe sa vekovnog praga ,
da im zatru trag , da nestanu bestraga .
Spališe manastira , groblja porušiše ,
ko lešinari se na Srbe obrušiše ,
da nestanemo , da nas nema više ,
krvavim mastilom da se istorija zbriše,
nad masovnim grobnicama ko pečurke posle kiše ,
zverski , mučki , kukavički navališe …
Lomili krstove naših Svetilišta , te guje u nedrima što naša žita žanju ,
a ti si se lavovski borio Srbine , al i tvoja glava završi na panju .
Vetar u leđa im neljudi , međaši ,
što sve čine da postanemo bezemljaši .
Ko ponudi Kosovo na dlanu , nek ne nada se izrod – opraštanju ,
ko kolevku da nudi dušmanu , ko kolevku da nudi nerotkinji ,
srpsku decu što daruje bunaru , na Kosovu dočeko utvaru .
I pesničkim jezikom i krikom , ne daj Srbe moj sokole nikom .
Zar veruješ crnom tiraninu , a ne veruješ svom ocu i sinu ,
brat na brata žele da udari , da isitne iverje da se zapožari .
Smetaju im zvona Hilandara , to su zveri , avet , bezdušnice ,
iskristalisane fotografije govore , nož iz leđa , zariće u lice .
Ej , Kosovo zrno biserovo , Kolevko i drvo javorovo ,
moj ponosu , pero paunovo ,
tvoje gusle bez gudala ječe , zanemeće u vatri izgoreće …
U zagrljaj poslaše te smrti , Srbina na Kosovu želja im zatrti ,
a ti Mučeniče Kosovski ućuti , odbrojani tebi su poslednji minuti .
Da zaneme zvona manastirska , da se čuje ridanje i vrisak ,
da svoj pečat stave i otisak na svakom vratu svih preklanih Srba ,
prognanici s vekovnih ognjišta , da Šiptarima krvožednim budu sluga .
Duplim ključem od suvoga zlata manastirska zaključajte vrata ,
raskovnikom otvorićete svaka , Ikonostas od vedrih oblaka .
Na raskršću vekova nevreme , gde se moćne nadmeću oluje ,
gde se zmije isprepletu mržnje , koje ruše koren , Pravoslavlje ,
dole Šiptar a sa Neba bombe …
Srbin Srbinu neka ruku stegne , sem ognjišta vekovnog , nemaš više zemlje,
da ne stižu zakletve i kletve ,
da nas ne prokune i predak i pokoljenje …
Ne treba nam više poniženje , kad najviše nas vole kasapljene .
Zar veruješ zmiji siktavici , živom čoveku što oči vadiše ,
na Bistrici decu pokosiše , od ‘’ žutih kuća ‘’ prave kasapnice .
Ono što su Srbima oteli , odneli im vulkanski krateri ,
odnele im munje i oluje , na kantaru prodaju nam zemlju ,
zveri divlje nek pojedu zveri .
A ti Srbine sada izaberi …
Pravoslavnog svog brata zagrli , avetima vidiš da se žuri ,
prekrajaju mapu, istoriju , zar njihovi su Kosovski božuri ?
Poj slavuja iznad Gračanice , pucali su u Krst Pravoslavlja ,
u čoveka što je na Raspeću , proteraše Srbe s kućnog praga ,
kopajući jamu im sve veću …
Ne veruj glasu iz Tirane , sve su to meduze , pirane ,
što poklaše na hiljade Srba , tad Kosovo krenuće – nikuda .
Ne verujte ni Tačiju zmiji , što raduje se Velikoj Albaniji .
Svako ko je Pravoslavnog roda , nek poštuje svog brata ko Boga ,
nek odrekne se aveti , izroda . Na svog brata udariti neće ,
Svetosavljem ko je predodređen . Zna se kome smetaju manastiri ,
ko lavine na Srbe pokreće .
Ko svog brata za brata ne prizna , pregazila ga okupatorska čizma .
Pokleknuće pred Usudom vremena , pred njim klekne i brdo od stenja .
Zamahni krilima sokole , što preseli se među besmrtnike ,
međ Kosovske večne mučenike ,čak i kad su izgubljene bitke ,
Pravoslavljem zasijaćeš gore ,tu gde luče stradalnika gore .
Ti ne reče što si hteo reći , ni zloslute ne može izbeći ,
vekovima još će reke teći , ali Srbi pamtiće ti reči.
U Crkvi su kad se mole Bogu , na izvoru kad idu po vodu .
Ej , Kosovo srpsko Izvorište , rodna grudo , večna kućo , vekovno ognjište !
Olivere , maslinova grano , simbolu mira – nedočekanog !
Nek ti je laka Srbijanska zemlja , Novomučeniče Srpski Sokole !
Slavica Jovanović novinar i književnik
Na Bogojavljenje 2018 . godine