Upitaše starca: „Da li Bog postoji?“

Piše: Dragan R. Mlađenović

Neka za ovu priliku posluži razgovor jedne grupe posetilaca Svete Gore Atonske koji su posetili premudrog Sv. Starca Pajsija u njegovoj keliji Panaguda (str. 23–24  srpskog izdanja). Jedan od njih upita Starca:
„Da li postoji Bog?“
„Zašto sumnjate da Bog postoji?“
„Postoji“ – odgovori mu ovaj s nešto oklevanja.
„Sačekajte“ – reče mu Starac.
Pozove jednog guštera koji je slučajno tuda prolazio i reče mu:
„Gušteru, dođi ovamo!“
Gušter dođe.
„Hajde da ga pitamo. Gušteru, gušteru, da li postoji Bog?“
Gušter podiže glavu i pošto mahnu repom i klimnu glavom, odjednom se začu
glas: „RAZUME SE DA POSTOJI BOG! ZAISTA POSTOJI BOG!“
Gospodin se zaprepasti, a ja, koji sam ga samo slušao, sav se naježih. Neki od onih, međutim, koji su bili zajedno sa njim kod starca i koji su došli sasvim slučajno, rekoše:
„Nisi nas ubedio. Ima li još dokaza?“
„Videćete“ – reče starac.
Posle kratkog vremena rekoše:
„Starče, možemo li da vas fotografišemo?“
„Ne, čedo moje. Uostalom, zašto da ne, slikajte.“

Pojavi se fotografija iz „polaroid“ kamere. A na njoj samo ona petorica, šestorica koji  su sumnjali u postojanje Božje.  Starca Pajsija na fotografiji nije bilo.
„Umalo da siđem s uma“, reče mi onaj gospodin, „međutim, otada verujem u Boga i
sada   svake godine 2–3 puta dolazim na Svetu Goru“.
Priznao mi je još da je tokom posete o kojoj mi je pričao imao uključen kasetofon i da je sve snimao. A kada je kasnije pustio tu kasetu, nije se ništa čulo. To je neverovatno! Da! Zašto? Po rečima proroka Davida „Milosrdan je i milostiv Gospod, dugotrpeljiv i mnogomilostiv“ (Ps 102, 8), i zastupništvom svetitelja on je uz nas, te je milost Božja po svoj zemlji. (Ps 56, 12)