УРА: Држава да формира Алиментациони фонд и помогне самохраним родитељима

Према статистичким подацима из 2018 године сваки четврти брак у Црној Гори заврши се разводом и посматрајући по годинама, број разведених бракова има тенденцију раста. Поражавајући је податак да у Црној Гори само једна трећина родитеља плаћа “алиментацију” за своју дјецу која су припала другом родитељу на бризи и старатељству а оно што је за нас у Грађанском покрету УРА неприхватљиво јесте да држава не чини ништа како би помогла самохраним родитељима и ријешила проблем неплаћања алиментација, казала је данас Љиљана Поповић-Мошков предсједница Општинског одбора УРА Котор.

УРА је предложила формирање Алиментационог фонда, кроз приједлог измјена Породичног закона којег је још 2015. године упутила Скупштини Црне Горе. Међутим, овај приједлог није дошао на скупштинско разматрање до дан данас, па можемо закључити да ова веома битна тема није интересантна партијама на власти, и да исте немају сензибилитета да ријеше барем један од мноштва проблема са којима се самохрани родитељи суочавају-истиче Поповић Мошков и наставља:

„Нажалост данас смо у Црној Гори свједоци великог броја несавјесних родитеља, већином очева, али све више и мајки који након развода не осјећају никакву материјалну обавезу према својој дјеци (иако их закон на то обавезује). Самохрани родитељи којима су дјеца “припала” суочавају су са мноштвом проблема и социјално освијешћене државе имају низ мјера у свом законодавству којим ублажавају њихове недаће, почев од запошљавања, становања као и редовних уплата алиментација која припада њиховој дјеци.

Код нас је ова велика и значајна група становништва, препуштена сама себи и на жалост они који би највише требали да брину о својим грађанима, држе се по страни. Наша држава и њене институције показују потпуну неосјетљивост када су самохрани родитељи у питању. Подаци такође говоре да се веома мали број самохраних родитеља одлучује да своја права на алиментацију оствари путем суда, а разлога је много, почев од пријетњи и страха, па све до непримјерено дугих и неефикасних судских спорова који додатно исцрпљују како емитивно тако и материјално” ,наводи Поповић-Мошков.

„Алиментациони фонд који смо ми предложили био би у функцији самохраних родитеља, јер би им обезбјеђивао редовност примања алиментација за њихову дјецу и барем један проблем у њиховим животима ријешио.Фонд би функционисао на начин, што би родитељи који су судском пресудом у обавези да плаћају алиментацију, утврђени износ морали уплаћивати на рачун Фонда и у роковима дефинисаним у Ријешењу о разводу. Како би у овом Фонду добијали сваки предмет о разводу, технички би имали све “обвезнике” плаћања и све “кориснике” алиментације и пребацивали износе уплатиоца на особу примаоца. Међутим, сав смисао овог Фонда огледа се у случајевима када неодговоран родитељ не уплаћује редовно алиментацију. У том случају Фонд би без чекања “уплате” преносио средства кориснику алиментације, а затим користећи државни апарат и сва законска средства обезбијеђивао наплату од обавезника алиментације.Тиме би држава на себе преузела спровођење свих принудних мјера наплате обавеза и потпуно ослободила самохраног родитеља од мучних и дугих судских спорова за обезбједјење “права” која припадају његовој дјеци.Уз предложено функционисање Фонда, примање алиментације би било сигурно и поуздано за све кориснике а на другој страни и веома брзо би били “натјерани” сви они неодговорни родитељи да не заборављају што им је људска и морална обавеза према својој дјеци“, закључује Поповић-Мошков.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: