Uskoro stiže 166. list Miroslavljevog jevanđelja

Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, najavio je da će tokom posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva, koji, kako je najavljeno, u subotu dolazi u Srbiju, biti potpisan sporazum s Rusijom o vraćanju 166. lista Miroslavljevog jevanđelja, najstarijeg sačuvanog srpskog ilustrovanog ćiriličnog rukopisa, prenosi Tanjug.

Kako je još ranije dogovoreno, Beograd će zauzvrat predati Moskvi sedam slika ruskog slikara Nikolaja Reriha, a ovaj sporazum bi potom, kako se očekuje, trebalo da bude ratifikovan u ruskoj Državnoj dumi i Narodnoj skupštini Srbije.

„Ovaj proces zahteva izvesne korake koje smo pripremili i koordinisali s ruskim Ministarstvom spoljnih poslova i verujem da će biti potpisan tokom posete Medvedeva. Gajim oprezan optimizam da će ova primopredaja biti izvršena do kraja ove godine. Ako se to ne dogodi do kraja godine, onda će se sigurno desiti ubrzo posle toga. Žao mi je što ćemo ostati bez Rerihovih slika, ali s druge strane mi je drago što će srpsko kulturno nasleđe biti obogaćeno nestalom stranicom Miroslavljevog jevanđelja”, rekao je Vukosavljević u izjavi koju prenosi Tanjug.

Podsetimo, list o kojem je reč jedini je koji nedostaje Miroslavljevom jevanđelju, iz ove knjige sa Hilandara ga je u Rusiju odneo ruski naučnik Petar Uspenski, kojeg su zanimali stari tekstovi i koji je bio fasciniran ovim draguljem slovenske paleografije. Od 1845. (pominje se i 1846. godina) on je brižljivo čuvan u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu, gde se smatrao jednim od najvrednijih artefakata i gde je izlagan na poseban način. Bio je od tada pa do danas i predmet interesovanja mnogih naučnika zbog čega je i okosnica mnogih disertacija i studija.

Kako je Vukosavljević ranije ocenio za „Politiku”, u istoriji umetnosti ovaj list, kao i celo jevanđelje, tretira se kao dokument prve kategorije čija je umetnička vrednost neprocenjiva. Srbija je dugo pokušavala da ga vrati, za šta su postojale brojne pravne prepreke, koje su sada prevaziđene. Što se tiče Rerihovih slika, prema rečima ministra Vukosavljevića, one za zemlju njegovog porekla imaju izuzetnu vrednost, budući da je reč o značajnoj ličnosti ruske kulture s kraja 19. i početka 20 veka. Kako je dodao, one su tridesetih godina prošlog veka došle u Beograd i Zagreb u vidu pozajmice zbog izlaganja, ali potom niti su kupljene, niti su nam zvanično poklonjene, pa ne postoji pravni razlog zbog kojeg one ne bi mogle da budu predmet ove međudržavne razmene.

Samo Miroslavljevo jevanđelje pohranjeno je u Narodnom muzeju u Beogradu, i prema strogim pravilima, o čemu je odluku donela Narodna biblioteka Srbije, može biti izlagano u toj ustanovi samo deset dana tokom jedne godine. Nastalo je osamdesetih godina 12. veka na pergamentu, na staroslovenskom jeziku, srpske redakcije i raške ortografije, i sastoji se od 181 lista u kožnom povezu. Po sastavu je jevanđelistar čiji kožni povez nije prvobitan, već je verovatno iz 14. veka, a pretpostavlja se da je preuzet s nekog drugog rukopisa. Zapis na poslednjem listu spisa govori da ga je poručio humski knez Miroslav, brat velikog župana Stefana Nemanje, a smatra se da je dijak Gligorije, čiji se potpis nalazi na poslednjem ispisanom listu, pisar ili minijaturista knjige. Jevanđelje je 1979. proglašeno za kulturno dobro od izuzetnog značaja, od juna 2005. upisano je na listu Uneska „Pamćenje sveta”.

(Politika)