Ustaše su bebe razbijale o zid: Ispovest Smilje Tišme koja je preživela četiri logora
1 min read
srpska deca
Jasenovac. Stara Gradiška. Sisak. Jastrebarsko. Pa, sirotište. Na ovim adresama je detinjstvo Smilje Tišme, curice iz srpskog sela Zrinjska u Zapadnoj Slavoniji. Preživela je strahote i ponela slike i ožiljke.
– Imala sam, tako, šest-sedam godina. Imala sam mlađeg brata i još mlađe dve sestre. One se ne sećaju užasa. Brat i ja pamtimo. „Ovde je bila ona kuka o koju su vešali ljude“, šaputali smo kada smo prvi put, posle rata, posetili Jasenovac. Pogledi su nam se zaledili na tom mestu. Dok smo, tako, stajali, preda mnom je bilo sve: poslednji susret sa ocem, on je prvi odveden u logor. Odnela sam mu preobuku i malo hrane, a on mi govori:
„Beži, Smiljo, beži, dete!“ Nikada ga više nisam videla. Preda mnom su bili trenuci kad su nas razdvojili od majke i njena poruka: „Neka vas čuva Sveta Petka.“ To je, valjda, bio taj dan našeg večnog rastanka.
U memoriju deteta koje nije znalo ni koliko godina ima, a zna da je jedini oslonac sestricama i bratu, utisnute su i nove scene užasa.
– Pamtim povijenog suvog čoveka u Jasenovcu koji je kolicima skupljao mrtvu decu – priča Smilja Tišma.
– Uzima ih za ruku, za nogu i ubacuje u kolica. Svakog jutra taj čovek je punio kolica i odvozio nekud. Ali, kada sad vratim sećanje, ne znam da li je ova slika jezivija ili ona kad ustaše u Sisku odvajaju bebe od majki. Trgaju ih sa dojki. Jedna majka nije dala svoje dete.
Ustaša je bacio dete, udarilo je u zid. Pukla mu je lobanja. Majka je vrištala, čupala kosu.
Ja sam rukama pokrila oči. Snažno sam ih dlanovima pritiskala.
Iz logora u logor, iz užasa u užas… Jastrebarsko, dečji logor.
– Stalno je odnekud dopirao plač dece. Mi ih ne vidimo. Kasnije smo saznali da dolazi sa odeljenja u kom su bile bebe i deca do dve i po godine. Kasnije smo saznali da su im časne sestre mazale neke otrove oko usta. Govorile da ne plaču i da ne budu žedni. Ta deca su umirala u mukama i otuda su dopirali piska i plač tih malenih mišića. Taj me plač budi, pratiće me dok živim. Ne bih nikome poželela takvo detinjstvo i da u takvim ožiljcima traje. Zato vas molim da o užasima u logorima NDH govorite, da i nas podstičete da o tome govorimo, jer ako ne govorimo mi, ko će?!
Smilja Tišma je završila Pravni fakultet. Danas je poslanik Narodne skupštine Republike Srbije.
(Novosti)
Porediti Jasenovac i Srebrenicu… Stotine hiljada civila koje su zvijerski (a ako postoji gradacija i zvjeri su manje zvjerske od ovih bolesnika što su ubijali u Jasenovcu) i par hiljada mahom vojnika (i djece koju su primoravali da budu vojnici) može samo onaj koji se ne može suočiti sa pravom istinom. Mentalna patologija Jasenovačkih ubica daleko zasjenjuje išta slično u istoriji čovječanstva. To njih boli.
To je užasno, ali zašto potencirat priču o tome. Nisu svi hrvati ustaše. Kao što nisu svi srbi učestvovali u odvratnoj Srebrnici. Gledao sam slobodnoj evropi slike žrtava u Srebrnici, umorio sam se poslije 500 portreta. Užasni su zločini i Jasenovac i Srebrnica. Moramo se suočit sa obadva. Suočavanje samo sa onim koji je nanjet nama a ne sa onim koji smo mi nanjeli drugima samo budi mržnju
Mrš džukelo ustaška
Gurali su Srbi pod tepih zločine nad Srbima iz Prvog sv.rata pa im se dogodio genocid u Drugom sv.rata. Srbi su opet prećutali zločini-ovaj put iz Drugog sv.rata, a onda su doživeli 1990-ih „Oluje“, „Bljeskove „, progone sa KiM, NATO agresije,logore i sl.
Prećutkivanje zločina Srbe je skupo koštalo !
Sve one žene, djeca i starci iz Srebrenica koje su prikazali u Aidi su ostali živii i zdravi, a sve žene, djeca i starci koji su završili u Jasenovcu su ubijeni na 57 načina. Ne možete izjednačii Jasenovac i Blajburg, odnosno Srebrenicu, ma koliko god se trudili, i ma lkoliko god vam vaše drugosrbijanske i drugocrnograke mozgove isrpali ustaštvom, titoizmom i natizmom.