Ustavte se, stante zveri, Košare su rajske dveri dovek su Prokletije sveta pričest, liturgije

Mihailo Medenica

Kraj Košara procvali božuri,
Prokletije tamjanom mirišu,
niz hrastove sveto miro curi
besno zveri zaludo kidišu.

Ustavi ih večna straža
zalud mržnja, jarost, besa,
nije koren podno zemlje
već to niču iz nebesa…

Stojte zveri, ustavte se
sva je gora od raspeća,
božurovi ko oltari
a hrast svaki kao sveća.

Svaki dani- molebani,
svaka noć je od opela,
svud nikoše manastiri
gde padoše sveta tela…

Gde padoše- vaskrsoše
pravednička vojska Hrista,
Košare su zadužbina
na nebu se većma blista.

Ne vidite mržnjom slepi
ikonostas i zvonika,
ne vidite nad Košare
obris Sina Božijeg- lika!

Ustavte se, stante zveri,
Košare su rajske dveri
dovek su Prokletije
sveta pričest, liturgije…

Doveka je Srbinovo
Metohija i Kosovo,
doveka je Božjeg lika
vrh Košara i Paštrika!

Anđeoska sveta straža,
samonikli manastiri,
mirotočne gore svete,
tamjaništa i psaltiri.

Dok je veka božur cvaće,
zalud mržnja, jarost, besa,
nije koren podno zemlje
već su nikli iz nebesa…