Usudiše se da nam sude

Piše: Zdravko Jokić

Grlo mi se zaledi
Dah zastade
Oči zasuziše
Pomešana osećanja
Ponos i bol
Bol nadjačava
Dvojaka je
Ponos nosim poreklom
Bol zbog sramnoga sveta
I našeg nesoja
Svet je za razumeti
Takav im nalog
A i šta im znači Srbin
Da mu za novac ne bi sudili
Taj bol boli
Ali ne stvara grč u grlu
Grlo grči naš nesoj
Naše prodane duše
Pokondirene
Kupljne dolarima
i nečovještvom svojim
Kosmopolitima sebe zovu
Janičari su u stvari
Odrodi od roda srpskoga
Odrodi i od rođene majke
I od rodoljublja
I od oca
I od dedovine
Vazda je međ’ nama
Janičara bilo
Bez njih, brojniji bismo bili
Odrodi nas izdaše
Prodaše i prorediše
Rodoljubi i junaci ne mogaše
Nadomestiti im nedela
A narod ih pamti
I jedne i druge
I pesme im piše
O junacima i odrodima
S kolena na koleno prenosi
Prosto bilo nama prostima
Što odrode i pominjemo
Prosto bilo i odrodima
Dosta im je što
Odroda krst nose
Oni i njihovi potonji
Krst njihov je loman
Rušan
Krst junaka je stamen
Nesalomiv
Po dobru se pamti
A nosi kroz vekove
Kroz vreme dobra i zla
Večno vreme čojstva i junaštva
Srpskoga
Slava takvima
I vječnaja pamjat

Posvećeno junacima dvadesetog veka