Utamničeni Skenderbegovi ćirilični spisi
Autor: Novica Đurić
Ponovo smo u Lješu, gde smo bili pre nekoliko meseci, kad smo pisali o tvrđavama u Albaniji koje su „razgovarale” s Lovćenom, Avalom i Smederevom. Ovog puta smo stigli na „poziv” zaboravljenih i namerno prećutanih spisa i istorijskih fakata o Skenderbegu.
Podsećamo na istorijski mozaik iz koga su komunisti Envera Hodže izbacili svako slovo koje svedoči o viševekovnoj istoriji srpskog naroda na ovim prostorima. U podnožju tvrđave Lješ beli se građevina, podignuta na visokim stubovima, nalik na one iz vremena starih Grka. Tu su „smestili” Skenderbega. Smestili, administrativno. To je kenotaf. Nije tu silni junak, srpskog porekla. Ne zna se ni gde su mu kosti. Svugde po svetu, dokle su dopirali turski osvajači. Da nije tu, znali su i oni koji mu sagradiše mauozolej, koji je zarobio vekovnu pravoslavnu svetinju – manastir Svetog Nikole.
Albanske vlasti su oko spomenika Skenderbegu podigli velelepnu ogradu, kojom su sprečili otkopavanje temelja manastira na kojima su pronađeni ćirilični zapisi, o čemu su naše novine već pisale.
„Zašto me gledate s čuđenjem? U ovom mauzoleju nisu pohranjene kosti Skenderbega. Svi istoričari kažu da su mošti Skenderbegove uzete od strane turskih vojnika, koji su verovali da one daju snagu i moć. Polomili su ih i odneli kao amajlije u ratnim pohodima”, priča Pavle. „Ovaj grob je prazan!” ponavlja.
Ovde u Albaniji, među Srbima, još je sveže sećanje da je u Lješu Skenderbeg 1444. godine sazvao plemenske glavare Arbanije i Crne Gore, kako bi se zakleli da će zajednički ratovati protiv Turske. Tada je sklopljen poznati „Lješki savez”.
Ono što Srbi u Albaniji ne dozvoljavaju da se dovede u sumnju jesu nalazi objektivnih istoriografa, pre svega švajcarskih i nemačkih, naročito slavnog Šmita koji je utemeljeno napisao da je Skenderbeg bio Srbin, i po očevoj i po majčinoj liniji.
„Majka Skenderbegova zvala se Vojislava, a otac Jovan. Čitao je i pisao na srpskom i ćirilicom. Govorio je nekoliko jezika, između ostalih latinski, grčki, francuski, italijanski i turski, ali je govorio i pisao srpskim jezikom i ćirilicom”, grmi naš ponosni sagovornik Pavle Brajović.
Kako je, prema predanju, Skenderbeg bio gromada, ili kako kažu „stenovitog tela”, pored vladarske, obrazovne i diplomatske izuzetnosti, bio je gorostas među vladarima toga doba. Ono što je zapisao pohranio je, sa uverenjem da će sačuvati istorijsku istinu, od neukih i zlonamernih ljudi i vremena.
„Nekadašnji direktor nacionalne biblioteke u Tirani žalio se javno, preko novina, da će Skenderbegove rukopise ukrasti Srbi, jer su bili napisani ćirilicom. Sad ih niko ne pominje. Ambasada Srbije ih nije tražila, što bi bilo veoma dragoceno za osvetljavanje tog perioda naše istorije. Pokušao sam da dođem do kopije ovih spisa, ali su ih albanske vlasti sakrile u devet jama”, otkriva Brajović.
Da se ne zaboravi, beležimo, Ana Komnina je bila žena Skenderbegova, inače vizantijska princeza. Srpstvu na čast je i podatak da je ta princeza, kći vizantijskog cara, sestra Angeline Branković.
Naša priča ima, zasad, svoju završnicu. U to smo se uverili, kad smo u manastiru Ardenica, nedaleko od Fira, uprkos zabrani, snimili fresku na kojoj Ćirilo i Metodije, sa svojim učenicima, prinose Gospodu na dar crkvu Svetog Nikole. Upravo kada je Đorđe Kastriotić, potonji Skenderbeg, bio prokazan da napušta hrišćanstvo, stigao je u ovaj manastir i tu se venčao sa svojom suprugom.
Na povratku za Podgoricu pitam učenika drugog razreda podgoričke gimnazije Marka Đurića, koji je s nama išao u pohode drevnim srpskim prostorima, da li sumnja u pesmu s početka ovog putovanja: „Niko ne zna šta su muke teške, dok ne pređe Albaniju peške”…
A onaj spomenik sa masonskim obileskom, koji je podignut Drekalu, bi mogao da se prepravi, da se masonski obilesk porusi i podigne krst.
Sad nisam siguran da li je to bio spomenik Drekalu ili borcima sa Fundine, ali ima negdje ono masonsko grdilo od obileska, pa to grdilo treba porusiti i napraviti nesto normalno, bez obilesaka i petokraka.
Ajmo momci da dizenmo spomenik Djuradju Kastritotu.
Takav heroj, takva velicina a niko od Srba da mu podigne spomenik.
SRAMOTA, STRASNA SRAMOTA!!!
Ovo je slavni predak Kuca Drekalovica.
E moj pra pra pra djede, doslo vrijeme da tvoji potomci misle da si Siptar.
Kako bi bilo da ovom mojem pra pra pra djedu podignete spomenik.
Evo predkazem da na in4s pokrenemo inicijativu za podizanje spomenika nasem slavnom pretku Djuradju Kastriotu i pokrenemo peticiju za podizanje spomenika.
Sanmo da ne bude spomenik sa obileskom, kao sto su podigli Drekalu.
Ajde peticija za podizanje spomenika, SA KRSTOM i da ga podignemo u sred Kuca.
Ja sam prvi potpisnik ove peticije.
Gojko Raicevicu, daj uradi nesto u vezi ovog predloga.
Sramota brate, Skenderbeg bio Srbin i Albanci mu dizu spomenike i slave ga a mi nista.
Inace, fala braci Albancima sto slave mog slavnog pretka.
Koji agit-prop…!
Ne, te vaše „idole“ ćemo ostaviti vama!
Milica i Sjora , pr..e i dzo.a
http://www.sardimpex.com/
Da je skenderbeg bio Srbin je istina, pisao je na ćirilici i latinici (kada se obraćao latinima) i nikakvim trećim pismom. Njegovi potomci se danas nalaze na jugu Italije i ima sajt o svom porijeklu porodica južne Italije (GENEALOGIE DELLE FAMIGLIE NOBILI ITALIANE) gdje sami tvrde da im je porijeklo Srpsko od Srbina Branila Kastratovića iz istočne Bosne. http://www.sardimpex.com/genealogie_pubblicate.htm
Za oca Đurađa Kastriota Skenderbega, Jovana, smatra da se doselio iz Zete, a majka iz Stare Srbije, čak i da je rodom od Brankovića.
Od Kastriota jednim delom vode poreklo Kuči (bratstvo Drekalovića) , a drugim Vasojevići (bratstvo Kastratovića) , a oni slave Krsne slave, što se svetosavski relikt. Krsnih slava nema među narodima van Nemanjićkog kruga. Niti je, bez Nemanjinog, bilo pravoslavlja na toj teritoriji. Otud ovakve tvrdnje.
I na engleskoj „Vikipediji“ postoji fusnota američkog istoričara Noela Malkolma, da je prvi predstavnik „plemenitog bratstva“ Kastriota potiče sa zapadnog Kosova, pre Kosovskog boja, dakle, kad tamo nije bilo Arbanasa, Arnauta, Albanaca, Ilira, Šipćara… Nakon Kosovskog boja i kako se bližio konačni slom Carigrada, težište se prebacivalo ka moru i interesima Mletačke republike, gde su mnoge vojvode (vizantijske kefalije) iz preživelog srpskog plemstva sasvim verovatno tražile najamničke dužnosti za nastavak rata protiv Turske. Nažalost, to je mnoge od njih odvodilo u Rimokatolicizam, a ako bi došlo do poraza – i u Islam. Po nekim navodima, Skenderbeg je promenio sve tri konfesije.
ovi će do sjutra objaviti da su Sulejman, Enver Hođža a možda i Bin Laden bili Srbi
Milice moja čobanice,oćemo li i noćas ? 😉
Mozda bi bilo dobro da nesto i procitas…Kastriotici su sagradili Arbanaski pirg u Hilendaru , dva mu brata sahranjena u Hilendaru i td.
Aha , znači Đerđ Kastriot Skendeberg je bio srbin , a jes ka nije .
Jok,bio je Montenegrin odnosno Dukljanin,član SDP-a.
A đe si Miloše četnička uzdanice , ne Đerđ je srbin kako velite , baš kao i Čing Lao ili De Vinči , pa svi su od srba nastali , zar ne ?
Igras li nogomet na Obilica poljanu?
Ti jesi sigurno ,cim se javljas, jer nesto ti nije dobro..
Njegoš ga zove “ Skenderbeg Đuro „, a ne znam bih li tebi prije vjerovao ili Njegošu, šta misliš ?
Otac Jovan a majka Vojislava Brankovic..