Uvod u albansku autonomiju u Crnoj Gori

Da li će Albanci u Crnoj Gori uz pomoć „prijatelja sa Kosova“ da naplate Milu Đukanoviću podršku za uspeh referenduma o crnogorskoj nezavisnosti.

Usvajanje Zakona o demarkaciji granice između takozvane Republike Kosovo i Crne Gore u prištinskom parlamentu osim što je uznemirilo najveću albansku opozicionu partiju „Samoopredeljenje“, koja je zbog toga najavila masovne proteste u Prištini, otvorila je i neka stara pitanja. Dojučerašnji lider ovog pokreta, a sada narodni poslanik u kosovskom parlamentu Aljbin Kurti, još ranije je upozorio da se demarkacijom granice sa Crnom Gorom uzima devet hektara kosovske teritorije i „poklanjanja Crnogorcima“, čime može da se naruši etnička celina Albanca u tom delu koji je sa crnogorske strane naseljen Albancima.

„Albanci u Crnoj Gori ne uživaju prava koja su zaslužili s obzirom na njihov doprinos crnogorskoj državnosti“,  rekao je Kurti aludirajući na činjenicu da je referendum Crne Gore o odvajanju od Srbije iz 2006. godine uspeo zahvaljujući glasovima — Albanaca. Osim ovoga, Kurti je najavio da će se protiviti da crnogorska manjina na Kosovu dobije, kako je rekao, „svoju zvezdicu na kosovskoj zastavi“, jer ni Albanci nisu dobili šta su tražili od Crne Gore — personalnu autonomiju sa elementima političke i teritorijalne autonomije. 

Loš ekonomski položaj Albanaca u Crnoj Gori, nezaposlenost, kao i neprepoznatljivost u društveno-političkom životu ove etničke manjine, mogao bi da izazove nezadovoljstvo koje bi moglo da eskalira protestima, ali i da probudi ekstremističke snage kao što je ispostava OVK u Crnoj Gori takozvani UMK — Albanska nacionalna armija Crne Gore, koja je bila vrlo aktivna uoči crnogorskog referenduma, ali i 2008. godine u vreme jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Ista vojna formacija pojavila se nedavno i na nekim sajtovima na Kosovu sa porukama „da nisu zaboravili na braću iz Crne Gore“. Ovu poruku pozdravili su mnogi kosovski opozicioni lideri, ali i albanski iz Crne Gore.

Da Albanci u Crnoj Gori nisu baš najzadovoljniji, jer im obećano nije dato, potvrđuju i potpisi albanskih poslanika u Crnoj Gori na peticiju o „Prirodnoj Albaniji“, koja je iz Tirane pre više od godinu dana krenula ka Kapitol hilu, Briselu i Nemačkoj. Peticija zahteva da se Albancima iz regiona omogući da žive u jednoj etničkoj celini.

Da se Albanci u Crnoj Gori spremaju da pređu sa „reči na dela“, dokaz je i potez koji su početkom juna ove godine povukli albanski poslanici u Skupštini Crne Gore podnoseći inicijativu za izmenu Zakona o teritorijalnoj organizaciji Crne Gore, kojom bi se potvrdilo da Malesija—Tuzi bude nova, 24. opština u Crnoj Gori. A ovome treba dodati da i Ulcinj traži veću samostalnost u okviru lokalne samouprave. U obe oblasti živi većinsko albansko stanovništvo, a ove pravne izmene koje Albanci traže dosežu do izmena crnogorskog Ustava. Tako bi se delimično Albancima u Crnoj Gori i zakonski otvorila vrata za povezivanje opština na regionalnom nivou. Crnogorci znaju da ako daju prst, moraće i šaku, pa se zbog toga svom snagom odupiru ispunjenju ovih zahteva koji bi mogli da budu uvod u autonomiju. U međuvremenu, uoči desetogodišnjice samostalnosti Crne gore Univerzitet u Tirani je sproveo istraživanje — analizu o položaju albanske manjine u Crnoj Gori koja je pokazala da 75 odsto Albanaca nije zadovoljno svojim položajem u Crnoj Gori. Istraživanje pod imenom „Analiza predreferendumskog očekivanja Albanaca u Crnoj Gori u poređenju sa sadašnjim stanjem“, pokazala je da Albanci smatraju da je deset godina bio više nego dovoljan period da se ispune zahtevi Albanaca, kao i da izvršna vlast nije pokazala volju da ih ispuni.

Istraživanje koje je objavila izdavačka kuća „Palgrave“ iz SAD, a koje je predstavljeno na međunarodnoj konferenciji o Albancima u Ouklandskom univerzitetu, sprovedeno je na 352 ispitanika sa svih područja u Crnoj Gori naseljenih Albancima. U zaključku ove analize piše da „crnogorska vlast nije uspela da onima koji su učestvovali u izgradnji kuće, dâ zasluženo mesto“.

„Iako je glas Albanaca bio odlučujući na referendumu, danas je došlo do njihove defaktorizacije. Pre referenduma oni su bili strana u pregovorima i njihovi zahtevi bili su predmet razgovora na različitim nivoima. U parlamentu je bilo do četiri poslanika albanskih partija, danas su samo dvojica. U državnoj upravi i dalje je zaposlen marginalan broj Albanaca, stagniraju investicije u područjima koje naseljavaju, restitucija imovine još nije završena, a opština Tuzi je ostala samo još jedno obećanje, kao i najave izrade urbanističko-prostornog plana opštine Ulcinj i donošenje planova morskog dobra“, piše u zaključku istraživanja.

Inače, u takozvanoj „beloj knjizi o albanskom terorizmu i organizovanom  kriminalu na Kosovu i Metohiji“, koju je svojevremeno izdala Vlada Republike Srbije, zapisano je i da u zapadnoj Makedoniji, odnosno Iliridi, dejstvuje divizija Skenderbeg, sa štabovima u Debru i Tetovu, kao i  da divizija Malesija pokriva istoimeno područje u Crnoj Gori, sa štabom u Ulcinju, koja ima direktnu vezu sa štabom u Skadru, dok je divizija Ćamerija zadužena za sprovođenje aktivnosti u južnoj Albaniji i severnoj Grčkoj.