Biti uz mitropolita Amfilohija, znači biti uz Kosovo

Kad god „napredni rasrbi“ žele nekoga da napadnu, a odavno nema povoda, onda im mitropolit Amfilohije uvek posluži kao neko na koga se valja natresati. I nikad u tome neće pogrešiti. Ovo ne govori toliko o nepravdi, koliko govori o tome da je, s obzirom na sve ovo, mitropolit Amfilohije neko koga se oni plaše i u kome vide stub srpstva i duhovnosti. Dakle, kada oni napadnu, to nije napad, već kompliment.

Sada su našli za shodno da tvrde kako je Amfilohije Radović sastavio „politički pamflet“ o Kosovu i Metohiji, tačnije, apel za odbranu Kosova. Mene interesuje kako to da je njima uopšte stalo do tog istog Kosova i toga ko šta o njemu priča? Zar to nije ono Kosovo koga su se ti „Evropejci“ odricali i priznavali kao nezavisnu državu? Je li to ono isto Kosovo za koje tvrde da nikada nije ni bilo srpsko? Da li je to isto ono Kosovo do kojeg tim ljudima nije stalo? Ako je to isto Kosovo koje ih se nikada nije ticalo, zašto ih se sada tiče?

Videvši da je „unutrašnji dijalog o Kosovu“ postao „unutrašnji monolog“ Aleksandra Vučića i da je neminovni zaključak tog dijaloga priznanje Kosova kao samostalne države, hvala Bogu da se pojavio neko ko ima bolji predlog. I nije se javio bilo ko, već mitropolit Amfilohije koji je, a ko je čitao znaće, napisao više knjiga o Kosovu, nego što su njegovi napadači pročitali uopšte! Dakle, nikog pogodnijeg i pozvanijeg i nema da o Kosovu i Metohiji priča od mitropolita Amfilohija koji je išao na Kosovo kada je bilo najteže, izvlačio srpske leševe iz rupa, držao opelo svakom Srbinu na kojeg su nabasali, odbijao da skine mantiju kada je svo monaštvo i sveštenstvo išlo u civilu i zadužio to Kosovo toliko da srpski narod nikada ne može da mu se oduži. Ko god priča suprotno, može biti neobavešten, zlonameran ili oba zajedno, što je najčešći slučaj.

Naravno, sada dolazimo do toga da taj rasrbljeni nesoj poteže stare uvrede na račun mitropolita. Sada će on, vrlo brzo, postati „Risto Sotona“, „pukovnik UDBE“, „velikosrpski nacionalista“, „ženomrzac“, „ekumenista“ i sve ono što su izmišljali decenijama ne bi li ga kompromitovali. Sve što sam ja izrekao o njemu, postoji snimljeno i lako je proverljivo, ali njima nije to uopšte važno. Službe dezinformisanja rade bolje nego ikada i omiljena meta su im ljudi kojima je stalo do Srbije, a sa njom kao njenim neodvojivim delom, i do Kosova. Kada neistinu kažete, ili objavite, tri puta, onda ona postaje istina za onaj gluplji deo naroda.

Da je „Risto Sotona“ onda bi on ovoj nekrsti bio idol, kao što Sotona i jeste, ako je suditi po njihovim uzorima, akcijama i opredeljenjima. Da je ženomrzac, baš bi mu stalo da upozorava Srpkinje da ne abortiraju. Da je ekumenista, baš bi ga bilo briga da svoj vek provede u Crnoj Gori i obnavlja pravoslavlje u zemlji koja ga se odriče. A da je pukovnik UDBE, baš bi iko smeo tek tako njime usta da ispira i to javno govori.

Što se mene tiče, drago mi je što je SPC našla za shodno da je se Kosovo i Metohija tiču, ne samo deklarativno, već i žele nešto po tom pitanju i da učine. Ništa prirodnije od toga, jer Kosovo i Metohija jesu stubovi naše vere, nacije i identiteta kao njihovog proizvoda. I kad se Vlada Srbije pita za Kosovo, to je nemoralno, jer otkud to da se ljudi, ako ih tako možemo nazvati, pitaju za božje? Još mi je draže što je na njenom čelu, kada pričamo o ovom apelu, baš mitropolit Amfilohije. Najdraže od svega mi je to što to ide na živce onima koji kažu da ih se Kosovo ne tiče.

Samo mi nije jasno, zašto Montenegro uopšte želi da se izjašnjava o pitanju Kosova ili onoga o čemu govori mitropolit Amfilohije? Zar vi niste priznali Kosovo kao nezavisnu državu i tako ga se odrekli? Time ste izgubili svako pravo glasa!

Neka budem i nacionalista, šovinista, homofob, zatupljeni Srbin, tradicionalista, zaostao i sve ono čime ovenčavaju Srbe koji vole svoju zemlju i nešto za nju čine, sve ću to shvatiti kao komplimente, jer dolaze od onih koje ne možeš da uvrediš ničim, jer nikad nisu bili sigurni u to šta su oni uopšte!

Što se tiče mitropolita Amfilohija, neka ga Gospod poživi da se može još boriti, na svoj način, za Srbiju, za veru i za naciju. Znam da bih ja, ako bi me iko pitao, svakog momenta našao za shodno da stanem uz njega i njegova dela, jer znam njihovu i njegovu vrednost. Ne da ne bih pocrveneo od stida, čime sve ovo smatraju ti idioti, već bih bio preponosan što jednom takvom pomažem u borbi za svoju zemlju koju izdaje kako ko hoće, a niko ruku da joj pruži da ustane. Kosovo je oduvek Srbija i ako je to mislio Njegoš, da ostanemo samo na njemu, ko sam ja i ko smo svi mi da poreknemo jednog takvog?