Узалуд вам труд свирачи: Грађани Црне Горе највише вјерују Српској православној цркви

Истраживање агенције Ипсос о јавном политичком мњењу, које је синоћ представљено у емисији „Аргументи“ показало је грађани Црне Горе од политичара највише вјерују лидеру ПЕС-а и премијеру Милојку Спајићу, а кад је ријеч о институцијама највише се вјерује Српској православној цркви (СПЦ).

Ово истраживање агенција Ипсос спровела је од 1. до 11. фебруара ове године на узорку од 1.010 пунољетних грађана, јавља ТВЦГ преноси портал РТЦГ.

Оно што се може видјети из истраживања је да већина грађана сматра да је Црна Гора кренула погрешним путем. Тако се изјаснило, 46 одсто грађана, док је 39 одсто истакло да је Црна Гора на правом путу. Да не зна, саопштило је 15 одсто. Ово је,иначе, већ други мјесец заредом да се биљежи већи број грађана који вјерују да се Црна Гора креће погрешним путем.

Подршка чланству у ЕУ је и даље врло висока, подршку чланству даје 75 одсто грађана, док су 22 одсто против.

Када је у питању повјерење у политичке личности, највише се вјерује премијеру Милојку Спајићу. Као што се може видјети, Спајић је убједљиво испред другопласираног Мила Ђукановића, однедавно почасног предсједника ДПС-а. Затим слиједе Дритан Абазовић, лидер ГП УРА и Милан Кнежевић, лидер ДНП-а. Предсједник државе Јаков Милатовић је на петом мјесту, а иза њега је Данијел Живковић.

Када је у питању мишљење о кључним политичким личностима у Црној Гори, то је такође занимљив тренд.

Премијер Спајић је најбоље оцијењени политичар… На другом мјесту је Милан Кнежевић, а затим слиједе Јаков Милатовић, Дритан Абазовић, Мило Ђукановић и Алекса Бечић. Занимљиво је, међутим, да сви политичари имају већи број негативних оцјена.

Када је у питању повјерење у институције, највише се вјерује Српској православној цркви (СПЦ), затим Војсци Црне Горе, предсједнику Владе, па полицији и предсједнику државе.

Истраживање је обухватило и питање „да ли бисте сигурно изашли на изборе“. Уколико би парламентарни избори били одржани у недјељу, сигурно би изашло 58 одсто анкетираних, највјероватније би изашло 13 одсто анкетираних, девет одсто највјероватније не би, док 18 одсто анкетираних сигурно не би изашло на парламентарне изборе.

Иначе, посљедњих неколико изборних процеса у Црној Гори карактерише нешто нижа излазност него што је то био случај на изборима прије пет и више година.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: