Узданице РТЦГ са отвореним „преломима у мозгу“: Дуго „Црногорац“ и Шофро „ВОЛИ“

Пише: Звездан Милић

У мору спортских новинара који су током протекле три деценије продефиловали „Јавним“ сервисом, највећу пажњу гледалаца несумњиво су привлачили, а и данас привлаче, Милорад Дуго Ђурковић и Небојша Шофранац.

Нажалост, ни један од њих двојице свакако неће остати упамћен по објективном извјештавању са спортских арена, а још мање по смисленим, непристрасним коментарима друштвено-политичке стварности.

Милорад Ђурковић је поријеклом из Бањана, из Сомине. Како сам каже, рођен је у Вилусима, одрастао на прузи Никшић-Сарајево, основну школу завршио у Билећи, а средњу и факултет – у Никшићу. Нема шта – Србин од главе до пете. Некад је, уосталом, и сам тако тврдио. И то, вјероватно сасвим „случајно“, у периоду када је то било – пожељно и исплативо.

Међутим, када је режим Мила Ђукановића „окренуо ћурак наопако“, сасвим „случајно“ је то исто урадио и Ђурковић. Од Србина је у рекордном року аванзовао у Црногорца, слиједећи директиве ДПС-а и срамна упутства бившег министра Влаховића.

Морамо ипак признати да је, и као Србин и као Црногорац, досљедан једино у – слијепом удвориштву свакој власти. Патетично самохвалисање како је, ето, баш њега запало да као новинар прогласи црногорску независност, пробудило је и сјећање бројних корисника Фејсбука на Дуга-Србина који је на РТЦГ, „оштрицом“ властите ријечи, покушао да „посијече“ тадашњег „државног непријатеља, издајника“ – лидера ЛСЦГ, Славка Перовића.

„Ја сам Србин, да ли би ви мене због тога што сам ја Србин – убили?“, упита Ђурковић и не трепну, изазивајући згражавање сваког слободномислећег човјека, без обзира на политичко и национално опредјељење. Перовић, згранут, одговори да не би…

Ово је само још једно свједочанство како Дуго и њему слични, здушно бранећи права насилника, „разгоне на буљуке“ све који су у њиховој немилости. Уживање у благодатима „државних јасли“ дође као логична посљедица „еластичности“ њихових убјеђења.

Присјетимо се још једне епизоде, која сликовито показује како се ко(н)вертована особа претвара у супротност ономе што је некада била.

Наиме, прије десетак година, у емисији Марка Новаковића гостовали су Небојша Шофранац, Ђорђије Кустудић и уредник спортске рубрике „Дана“, Веселин Дрљевић (мислим да је четврти гост био предсједник ЦОК-а Симоновић). На примједбу Кустудића како му је несхватљиво да неки Подгоричани навијају за Црвену звезду против Будућности, бурно је реаговао управо Шофранац, доказујући да је то сасвим нормално, те да њему нико не може забранити да навија за клуб који воли од рођења.

Колико је само „стари Шофро“ далек овом новом, монтенегризованом „Шофру ВОЛИ“ који је, стимулисан да страсно мрзи све српско, замрзио и Звезду. Његови шовинистички изливи мржње према Србима на друштвеним мрежама савршено рефлектују и укупно морално посрнуће ове заробљене земље и друштва.

Свакако не треба сумњати да би у неким другим околностима и Ђурковић и Шофранац лако промијенили ставове, и као и до сада „храбро и досљедно“ стали на страну јачих, брижљиво згрћући плате, дневнице и хонораре, борећи се за минут више на неком од спонзорисаних медија. Али коме они, овакви какви су, уопште требају – друго је питање.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: