Vapaj zapadnih medija: Bez američke pomoći Kijevu preti katastrofa

Nastavlja se ubeđivanje američke javnosti da mora da se nastavi vojna pomoć Ukrajini. U slučaju da Vašington prekine podršku Kijevu to bi moglo da dovede do zastrašujućih posledica za Ukrajinu i bio bi najveća greška Amerike u spoljnoj politici od invazije na Irak 2003. godine, izjavio je kolumnista „Vašington posta“ Maks But.

Komentarišući postignute saglasnosti demokrata i republikanaca u američkom Kongresu o izdvajanju oko 1,6 hiljada milijardi dolara za rad federalne vlade u 2024. godini, navodi da će sada zakonodavci morati da potpišu sporazume o finansijama za podršku Izraelu i Ukrajini.

„SAD su iscrpele sredstva za Ukrajinu. U slučaju da Kongres ne preduzme mere, posledice će za Ukrajinu i svet biti užasavajuće“, smatra But.
Navodi da bi prekid podrške Kijevu bio najveća greška koju su SAD dozvolile u spoljnoj politici od invazije na Irak 2003. godine i njene geopolitičke posledice će biti još gore.

Prema mišljenju direktora vašingtonskog Centra za analizu evropske politike Aline Poljakove, prestanak američke pomoći će dovesti do katastrofalnih posledica i do toga da će Ukrajina na kraju da doživi poraz.

„To će značiti da se uloga SAD kao svetskog lidera smanjuje. Iskreno govoreći, pobeda Rusije u Ukrajini će označiti kraj globalnog liderstva SAD“, smatra ona.

Vašingtonska administracija je u oktobru prošle godine poslala Kapitol hilu zahtev za dodatna izdvajanja u budžetu u fiskalnoj 2024. godini koja je u SAD-u počela 1. oktobra, pre svega da bi pomogla Izraelu i Ukrajini, kao i da se suprotstavi Kini i Rusiji u azijsko-pacifičkom regionu. Vlast na čelu sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom bi htela da dobije oko 106 milijardi dolara.

Dalja sudbina zahteva i alternativnih zakona ostaje nejasna. Niz republikanaca u Predstavničkom domu i senatu Kongresa je u poslednje vreme protiv nastavka pružanja finansijske pomoći Kijevu. Republikanac i predsednik Donjeg doma Majk Džonson je nekoliko puta upozoravao na nameru da se dalja pomoć Ukrajini oštrije kontroliše na južnoj granici SAD. Slično je govorio i lider republikanske manjine u Senatu Mič Makonel.

Američka invazija na Irak

Vojska međunarodne koalicije na čelu sa SAD je 20. marta 2023. godine počela veliku vojnu operaciju protiv Iraka koja se zove „Iračka sloboda“. Prilikom istrage koja je sprovedena u Iraku, inspektori Ujedinjenih nacija i američka vojska su zaključili da Bagdad, u vreme početka vojne operacije, nije imao programe za stvaranje oružja za masovno uništenje i da nije imao veze sa „Al-Kaidom“ (organizacija zabranjena u Ruskoj Federaciji), a za šta je optužen u Vašingtonu.

Strana invazija, svrgavanje predsednika Sadama Husejina i višegodišnji rat su zemlju doveli do haosa, do međuetničkog i međureligijskog rata. Teritorija Iraka postala je platforma za brojne terorističke grupe, uključujući „Al-Kaidu“ i DAEŠ (Islamsku državu, organizacija koja je zabranjena u Ruskoj Federaciji).

Do 2014. godine se više od 60 odsto teritorije Iraka nalazilo pod kontrolom DAEŠ-a i krajem 2017. godine su, uz podršku nove međunarodne koalicije pod pokroviteljstvom Sjedinjenih Američkih Država, iračke jedinice očistile teritoriju zemlje od formacija ove terorističke grupe. Tokom rata i u periodu borbe protiv terorista, infrastruktura zemlje je uništena i Irak se suočio sa dubokim političkim i humanitarnim krizama, prenosi Sputnik.