Vašington post: Zelenski ima ozbiljnijih problema od kvarnih saradnika i nabavki jaja za vojsku

Nabavka jaja i kiselih krastavaca za ukrajinske vojnike nije najveći problem sa kojim se suočava predsednik Vladimir Zelenski. Ipak, nedavni izveštaji da su zvaničnici u njegovoj vladi profitirali od naduvanih cena te robe bili su koristan podsetnik – i za ukrajinskog lidera i za javnost – da ruska Specijalna vojna operacija nije jedina opasnost sa kojom se suočavaju.

Druga je pretnja koju predstavljaju skandal ili zloupotreba sredstava, posebno kada se zna da su SAD i Evropa poslale milijarde dolara vrednu pomoć Kijevu, ocenjuje urednički tim „Vašington posta“, prenosi RT.

Nakon korupcionaškog skandala koji je izbio krajem januara, 10 visokih zvaničnika je otpušteno ili prinuđeno da podnesu ostavke, uključujući zamenika šefa kabineta predsednika. Odvojeno, vlasti su zaplenile imovinu medijskog mogula koji je bio ključni sponzor predsedničke kampanje Zelenskog 2019.

Nisu sve navodne malverzacije vezane za prvobitnu vest da je zamenik ministra odbrane umešan u šemu preplaćivanja hrane za ishranu trupa, navodi uredništvo „Vašington posta“ i podseća da je zvaničnik u kancelariji predsednika optužen da je koristio automobil koji je donirao „Dženeral motors“ za evakuaciju ukrajinskih civila, dok je zamenik tužioca pozajmio „mercedes“ od bogatog biznismena da odvede svoju porodicu na odmor u Španiju. Obojica su ostali bez posla, a vlada je zabranila zvaničnicima da napuštaju zemlju osim u slučaju službenih putovanja.

„Vašington post“ naglašava da nije bilo nagoveštaja da je zapadna vojna pomoć Ukrajini preusmerena ili nezakonito prisvojena, ali je Zelenski „pronicljiv“ i „ne ignoriše korupciju, drugarske poslove i ostatke „kapitalizma oligarha“ koji su bili mrlja na reputaciji zemlje mnogo pre Specijalne vojne operacije.

Drugi po korupciji

Inače, Ukrajina je na Indeksu korupcije „Transparensi internešenela“ na 116. od 180 mesta, druga najgora u Evropi.

Prema većini izveštaja, tvrdi „Vašington post“, „ekonomske distorzije i odliv ukrajinskih resursa“ su smanjeni zahvaljujući zakonu iz 2021. kojim se „ograničava politički uticaj oligarha“ koji kontrolišu medije, industriju i druge grane u zemlji.

To je korak u pravom smeru, ali čak i ako bi se sukob uskoro završio, što je malo verovatno, Kijev čekaju godine reformi pre pridruživanja Evropskoj uniji, samo da bi tamo Ukrajina bila najsiromašnija članica, ocenjuju urednici.

Ukrajina je napravila određena poboljšanja u pogledu transparentnosti, posebno u praćenju i obračunu spoljne ekonomske i vojne pomoći. Zemlja je takođe razvila živo građansko društvo, niz nevladinih organizacija i udruženja kojima upravljaju građani koji zdravoj demokratiji daju pluralizam, učešće i političku snagu. Međutim, uglavnom nije uspela da uspostavi sistem koji garantuje vladavinu prava, što je ključni nedostatak u prevazilaženju njenog sovjetskog nasleđa, ocenjuje uredništvo „Vašington posta“.

U središtu tog problema je stalni otpor reformi pravosuđa među ukrajinskim sudijama, koje su zapadni eksperti više puta citirali kao korumpirane, otvoreno političke i, navodno, pro-ruske. Prošle jeseni, Vrhovni sud Ukrajine otpustio je višeg sudiju svog Privrednog kasacionog suda, najvišeg suda u zemlji za ekonomske i imovinske sporove, nakon što je otkriveno da ima rusko i ukrajinsko državljanstvo. Sudijama nije dozvoljeno dvojno državljanstvo prema ukrajinskom zakonu.

„Dan obračuna“

Velika međunarodna konferencija zemalja donatora posvećena pomoći Ukrajini prošlog leta završila se izjavom u kojoj se poziva da se vladavina prava u zemlji „sistematski jača“. Strani stručnjaci su predložili niz reformi, uključujući proveru kompetencije, integriteta i političke nezavisnosti kandidata za sudije.

Zelenski je bio zagovornik reforme pravosuđa, ali mu nedostaje moć da je sam sprovede. Dodatni „potisak“ će morati da dođe od zapadnih saveznika Ukrajine, čiji je uticaj ogroman – ali koji možda nerado skreću pažnju sa sveobuhvatnog međunarodnog prioriteta da pomognu Ukrajini u sukobu, objašnjava „Vašington post“.

Iako se može reći da je zemlja koja se bori za opstanak loše pozicionirana i previše rasejana da bi sprovela sistemske reforme, ukrajinski „dan obračuna“ ne može se odlagati beskonačno. Sopstvene težnje Kijeva zavise od uspostavljanja vladavine prava. Ima posla, zaključuje urednički kolegijum „Vašingon posta“.