Vaskrs na daljinu
Mišo Vujović
Piše: Mišo Vujović
“Kome crkva nije majka tome ni Bog nije otac”
Sveti Kiprijan
“U hramu je kao u muzeju, na zidovima nemi svetitelji, začuđeno posmatraju sveštenike u svečanim crvenim odeždama, zlatom ukrašenim orarima i epetrahiljima. Sve odiše skladom i molitvenim spokojem, na praznik Hristovog Vaskrsenja”, čuje sa glas oficijalnog komentatora iz režije. Da bi dočarao atmosferu stručni konsultant čak u studiju oseća miris tamjana.
Jedna kamera je na kranu, jedna, umesto hora na balkonu pod krovom hrama. Ostale su raspoređene po celom zdanju od ulaza do oltara.
“Šta se u se u stvari dogodilo tog petka na Golgoti kada su razapeli Hrista? U subotu je Hrist počivao u grobu, vaskrsao je u nedelju rano i u belim stiharu se prikazao. Na ruskom jeziku nedelja je voskresenje. U nedelju je vaskrsao i to je pobeda života nad smrću. Stoga je Vaskrs praznik nad ostalim hrišćanskim praznicima”, nastavlja komentator.
Kamere šetaju po kompozicijama Hristovog života živopisanim na zidovima sablazno praznog hrama. Vaskrs bez naroda. Kazna, opomena, posustajanje, maloverje? Stvarna ili projektovana opasnost pred kojom je naše veruju slomljeno.
Klir je sam, narod još usamljeniji. Direktan prenos. Sve je na daljinu. Policijski čas. Nikog nema na ulicama. Atmosfera za silazak svetog Duha ili nečastivog.
U ere virtualnog opštenja, komunikacije na daljinu, trgovine iz fotelje, poslovanja iz kreveta, virtualnih plaćanja, dobili smo i virtualnu Božju službu.
Ni manje ni više već Vaskršnju liturgiju. Crkva je Gospodnja, sastavljena još od dva stuba sveštenika i verujućeg naroda. Bez naroda nema punoće, koga će Gospod da pomiluje, koga da blagoslovi i daruje svojim svetim tajnama? Nema Vaskrsa bez smrti ni službe bez naroda. Hristos je telo pravoslavlja, sveštenici su njegove odežde, šarene, čiste i prljave, kao i sva odela, a narod je njegova duša. Bez duše nema života. Pokušali su komunisti da na Hristovom učenju sagrade socijalizam. I malo im je falilo. Alo to na izgled malo je sve srušilo.
Hrišćanstvo bez Hrista je utopija, služba bez naroda pogibija. Još od dvadesetih godina prošlog veka Srpska crkva je označena od strane Kominterne kao velika prepreka prodoru komunizma. Razbijana je spolja i iznutra. Kanonski i kadrovski lomljena, punjena crvenim popovima, ali je imala svoje svetionike u kojima je gorela voštanica svetosavska. Od vladike Nikolaja, Ave Justina, Starca Tadeja, Starca Gavrila, Patrijarha Pavla...
I u vreme najvećeg mraka iz kog je kuljao strah i fizički pogrom sveštenstva posle Drugog svetskog rata sa službom se nije stalo. Služilo se za vreme variole vere. I danas je Srpska pravoslavna crkva prepreka nekim drugim procesima i njihovim težnjama da kontrolišu ljudski um i da oblikuju dušu čoveka po meri robota. Ovaj virus je deo tog projekta. Provetravanja i prepakivanja stanovništva.
Ako se odreknemo svete liturgije, svete tajne pričešća odrekli smo se Vaskrslog Hrista i njegove pobede nad smrću.
Odrekli smo se istorije koja se najbolje vidi upravo u ogledalu Raspeća i Vaskrsenja.
Kakav bi vio smisao ovog truležnog života ako ljudska duša nije večna. Šta je čovek bez duha svetoga? Arogantno i prejedeno brdo žila, kosti i krvi. I nadasve putujući prolaznik sa izborim kojim će odelom dušu odenuti.
„Crkva je Gospodnja, sastavljena još od dva stuba sveštenika i verujućeg naroda. Bez naroda nema punoće, koga će Gospod da pomiluje, koga da blagoslovi i daruje svojim svetim tajnama? Nema Vaskrsa bez smrti ni službe bez naroda.“ – bravo Mišo
Znamo ali se isto opiremo,to je ono što nas čini takvim kakvi jesmo,možda nije uvjek sve odmah ispunjeno u proročanstvima neka su djelimično a neka su se ispunila u cjelini u vremnu u kojemu su zdata,za djelimična je teško reći kada će se drugi dio ili u potpunosti ostvariti ali to se dešaje pred našim očima.Bili smo svjedoci i dobra i zala i učestvovali ovako ili onako u svemu tome ali nevjerujemo danas dase to nama desilo i da smo to mi.
Nijesam ja Srbin nemoj mene ja sam iz Crne Gore,i tako se u dvadesetprvom vijeku spašavaju životi!Neko će prokomentrisati na svoj način ali sama ta izreka i jedina šanasa za opstanak u određnm trenutku je jednom momku iz Beogrda spasilo život u Splitu je katasrofa, gdje smo došli i to u EU demkratiji.Kraj komentra i rasprve po ovom pitanju.
Biblija i sve drugo kasnije a to su uglavnom Jevanđelja lijepo kažu samo izgleda nama to nije dosta,mi ipak vjerujemo Stanistima više nego Bogu,po običaju kriva je Crkva a kod nas Mitropolit,takav smo narod,neki su radosni a nije ih mali broj,ali broj onih koji su ni radosni ni spokoji dramatično raste i koji se pomiriti nemogu,da li će tu proročanstvo biti odloženo za odeređni vremenski period ,a bude otvreno neki drugi put ili iz nekog svog dijela koji nije izvršen teško je reći ,samo se ne miri ni narod ni Crkva,pobuna u sebi i izvan sebe je vdljiva,opravdana sigurno koliko će biti djelotvorna pričekajmo?
O poslednjem vremenu
Sveti NIL Mirotočivi
Od oko 1900. godine, pa do sredine XX stoleća, ljudi toga doba postaće takvi da će se jedva moći prepoznati. Kada se približi vreme Antihristova dolaska, razum ljudi pomračiće se od plotskih strasti i samo će se besčašće i bezakonje razrastati. Svet će biti neprepoznatljiv, izmeniće se izgled ljudski, zahvaljujući bestidnosti u odevanju i češljanju neće moći jasno da se razlikuju muškarci od žena. Ti će ljudi biti divlji i zverski surovi zbog sablazni Antihristovih. Neće biti poštovanja prema roditeljima i starijima, ljubav će nestati. A pastiri hrišćanski, episkopi i sveštenici, postaće ljudi sujetni koji savršeno ne razlikuju desni put od levoga. Tada će se hrišćanski moral i predanje izmeniti. Među ljudima će nestati skromnosti i čelomudrija, a zacariće se blud i raspuštenost. Laž i srebroljublje prevazići će svaku meru, a teško onima koji gomilaju blago. Društvom će zagospodariti blud, preljuba, muželoštvo, tajna dela, krađe i ubistva.
I u to buduće vreme, zahvaljujući sili ogromnoga zločinstva i raspuštenosti, ljudi će se lišiti blagodati Duha Svetoga koju su dobili na Svetom Krštenju, a ujedno će izgubiti i grižu savesti.
Crkve Božije ostaće bez bogobojažljivih i blagočestivih pastira i teško onima hrišćanima koji ostaju u svetu i koji će savršeno izgubiti veru, pošto će biti lišeni mogućnosti da ma od koga vide svetlost poznanja. Tada će se oni udaljavati od sveta, tražeći u sveštenim pribežištima olakšanje od duševnih stradanja ali svugde će nailaziti na prepreke i tegobe. I sve će to biti posledica toga što će Antihrist uspeti da da gospodari svima i da postane vladar cele vaseljene i što će tvoriti čudesa i neverovatna znamenja. On će uz to dati poročnu mudrost nesrećnom čoveku, tako da će ovaj načiniti takva otkrića da može jedan čovek sa drugim da razgovara sa jednog kraja zemlje na drugi. Tada će ljudi leteti po vazduhu kao ptice i prošećaće morskim dubinama kao ribe. I kada sve to dostignu, bedni ljudi će u udobnosti provoditi život, ne znajući, nesrećnici, da je to – obmana Antihristova. A on će, zlikovac, zahvaljujući čovekovoj sujeti tako usavršiti nauku, da će to ljude skrenuti sa puta i privesti u neverovanje u postojanje Troipostasnoga Boga.
Tada će Sveblagi Bog, videći pogibao roda ljudskoga, skratiti dane radi onih malobrojnih koji se spašavaju, jer će Antihrist hteti da sablazni, ako je moguće, i izabrane… Tada će se iznenada pojaviti Mač kazne i ubiće Opsenara i sluge njegove.
Ovdje je pisac sve rekao i svaki komenar bi bio suvišan.
Došlo vrijeme i istinska potreba da nedoraslom i bezljubavnom sveštenstvu popuje sopstvena pastva! Kad popovi zaćute i ne smiju da prokamene, mi obično kamenje progovaramo,po riječi Gospodnjoj!