Vaspitanje

Piše: Mišo Vujović

“U naše vreme, moj dobri Ruso, na Cetinju, kao deca čim vidimo vladiku, trčali smo da ga poljubimo u ruku”, prisećao se davne 1981. godine na snimanju filma i serije “13. jul”, Pavle Vujisić.

„Bolje u ruku nego u guzicu odgovorio je Ruso Đurović, već odavno nepopravljivi, višestruki povratnik na prevaspitavanje, od kada je 1948. godine pao iz ruskog.
Ljudi su ga izbegavali zbog oštrog jezika i sklonosti da svakom skreše dim u dim.

Za jednog druga je rekao da mu je „lakše da otvori sajam knjiga nego knjigu”, ili da nudizam neće biti privilegija bogatih ako se crvena buržoazija bude brzo širila, već siromašnih.

„Narod će ići gologuz, moj Pajo.

Pavle je slutio da dolazi vreme opšteg nepoštovanja i da će pre “đavola poljubiti u guzicu ako je to isplativo nego, nego što će starijem čoveku ukazati poštovanje”:

„Čuo sam kćerku našeg poznatog pisca kad kaže ocu – odjebi ćale”, nastavio je u svom nadahnuću uz špricer u parkiranom autobusu – bifeu Paja Vujisić.

O vaspitanju i novom vremenu koje će rušiti tradicionalni moral govorio je i mučenik Draža Mihajlović svojim egzekutorima.

„Lako će biti da vladate i gradite zemlji sa omladinom koju smo mi vaspitali”, rekao je Đeneral crvenim dželatima.

„Ali šta će se dogoditi kada odraste i stasa vaša omladina? Šta će se tada desiti kada vaših ruku delo nasledi državu?”, pitao je Đeneral mučenik, čiji je greh bio samo što je pokušao da sačuva obraz a ne izgubi narod. Slutio je junak dva Balkanska i Velikog rata da će doći do sloma srpskog naroda. Da će obezboženost i bestiđe baciti senku na sve one žrtve utemeljene u jevanđelskim vrednostima na kojima je nastala Srbija. Dogodio se raspad svega što čini vertikalu jednog prostora.

Slovenci su oročili svoj boravak u Jugoslaviji, Hrvati od Maspoka sedamdesetih u tišini obnavljali NDH, kod muslimana se probudio islam, što iz straha što iz mržnje. Mada je Fata dobila 100 maraka da nosi hidžbab. Gaćama je niko nije uslovljavao. Srbi su se kurčili stvarajući nove nacije i danas se ne odriču komunizma. I dogodilo se što se samo slepom dešava. Najači je bačen na kolena, tukući sam sebe neslogom, neznanjem, sujetom i samosaplitanjem. Svi su se borili da ozidaju nacionalne međe. Neki su oteli i ono što nisu nikada imali, a Srbi su oživljavali mrtvaca, spašavajući Jugoslaviju izgubili sebe. Ostali smo bez granica i teritorija, bez naroda i svetinja, poraženi u ratovima koje nesmo vodili, žigosani i anatemisani, posvađani sa svima, bombardovani za primer drugima. Prokuženi zbog bolesnika i bezbožnika koji su se u ime srpstva iživljavali, u ime Boga ubijali, u ime naroda pljačkali.

Naše žrtve su odmazda, njihove mučenici, naši heroji zlikovci,njihovi junaci…Slavimo dželate kudimo braću. E to je učinak srpstva zadojenog komunizmom. Hrvati slave zločinačku Oluju kao pobedu izvojevanu u Kninu, a taj zločin je aminovan na Dedinju. Šiptari prete, Crnogorci u savezu sa đavolom zabijaju nož u leđa dok Srbija pregovara, pegla, popušta a EU ko Gestapo:

“ Vadi, vadi i iz drugog džepa. Sada se skini da vidimo da u gaćama nešto ne uđe u Evropu…”