Ватикан подржавао усташе

Римокатоличка црква у Хрватској отворено подржава идеологију и манифестације усташтва на разне начине, а осим служења мисе ратном злочинцу Анти Павелићу, под својим крововима је угостила недавно и организаторе петиције против ћирилице у Хрватској, изјавио је Срни председник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић.

„Четири године заредом нико од католичких свештеника није се појавио код Шаранове јаме на Велебиту, да уз православног свештеника и јеврејског рабина, моли за душе невиних жртава, међу којима је било и Хрвата“, подсећа Басташић.

Он каже да забрињава млако реаговање хрватског државног врха, који се не жели или није у стању да се одупрети нарастајућем таласу усташтва и фашизма.

Борба против ћирилице уз благослов Римокатоличке цркве

„То би могло да има кобне последице по оно мало Срба који су одлучили да живе у Хрватској, а звати се српским именом“, наводи Басташић.

Он каже да је занимљиво то што је свега неколико припадника грађанске акције, са жутим Давидовим звездама, протестовало испред цркве, држећи у рукама транспарент на коме је уз исту звезду писало да је 200.000 људи убијено у усташким логорима.

„Бесрамним умањивањем броја жртава, које су симболично приписали само једном народу, сврстали су се у исти фронт са онима који су дошли да служе мису. Као да већина убијених нису били Срби“, истиче Басташић.

Он је оценио да је скарадно да је истог дана о потреби борбе против нарастајућег усташтва на државном радију говорио Стјепан Месић, који је деведесетих година 20. века отворено кокетирао са усташком емиграцијом и сакупљао од хрватске дијаспоре новац за Туђманову, Шушкову и Мерчепову војску.

 Председник Управног одбора Српског националног друштва (СНД) „Пребиловци“ Миленко Јахура каже за Срну да је НДХ, без сумње, била резултат тежњи хрватског друштва, и Цркве, и народа.

„Подсетимо се само одушевљења маса приликом успостављања те државе и уласка Хитлерових трупа у Загреб. Или, прочитајмо проповед мостарског бискупа Ратка Перића од 28.априла 2002. године, приликом свечаног преноса остатака дон Илије Томаса, усташког повереника за Херцеговину, у до скоро, српско село Клепци. Бискуп је рекао да је Томас био за НДХ `као и сваки други нормални Хрват тога времена`“, рекао је Јахура.

Он је подсетио да је Томас био члан Усташког стана у Чапљини и да је у току рата у његовој жупи убијено око 400 српске деце.

„Као такав проглашен је за мученика и уврштен у католички црквени календар за датум 2. мај. Ко прати дешавања у овој сфери, могао би да нађе на интернету да се широм бивше НДХ ископавају погинуле усташе, често и тешки ратни злочинци, те да се уз свечане црквене обреде, као мученици преносе у спомен гробља или сахрањују уз цркве где им се подижу споменици. То је тако и то се ради отворено по Хрватској и Херцег-Босни“, рекао је Јахура.

Истина је, било то неком право или не, како каже Јахура, да се НДХ и Павелић у хрватском друштву, претежно, посматрају и поштују као значајан и славан део хрватске прошлости и то на плану решавања хрватског државног питања, како је оно коначно решено у августу 1995.

„Што се тиче цркве, а цркву чине бискупи, свештеници и верни народ, ту је ствар још јаснија. НДХ и усташе, а самим тим и поглавник, као вредност, улазе у систем и доктрину саме вере. То је и потпуно логично! Хрвати, као и скоро сви народи, држе до својих националних и државних циљева и интереса, а у то спада и уважавање и поштовање, оних који допринели њиховом остварењу. Зар Павелић то није? Зар Хрватска није уваженија у међународној заједници од Србије?“, пита Јахура.

Он додаје да се однос према Србима страдалим у геноциду у Хрватској и БиХ, у три рата у 20. веку, најбоље види кроз песме: „Јасеновац и Градишка стара, то су места Максових месара“, „У Чапљини клаоница била, много Срба Неретва носила“ и „Павелићу шта ћемо од Срба? Веж’ у ланце, бацај у Шурманце!“.

„Мене зато више ужасава однос великог дела данашњих Срба према прецима, њиховом страдању и жртвовању за слободу, а које данас потомци одбацују. Чини ми се да та већина Срба данас својом вољом следи Павелићеву забрану ћирилице. А ових дана масовно поштује и његову забрану Јулијанског календара. То чине тако што пре свога Божића, прослављају нову годину, уносећи у домове јелку, што је део и хрватског божћиног ритуала“, каже Јахура.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: