Вече сјећања на Богобоја Руцовића: Најава обнове и адаптације глмучеве родне куће и увертира за представу „Поговор“

Вече у славу будванског глумца Богобоја Руцовића (1869  – 1912), барда београдског глумишта из села Подострог, уприличено је синоћ на простору испод Цитаделе у оквиру осмог Фестивала „Ћирилицом“.  О Руцовићевом лику и дјелу говорио је универзитетски професор Дарко Антовић, а главна градска архитектица Јелена Лазић представила је пројекат којим Општина Будва има намјеру да откупи његову родну кућу која би била намијењена за установе културе града.

У свом излагању професор Антовић нагласио је да је Богобој Руцовић велика личност која је, нажалост, врло мало позната. Он је испричао да је до првог сазнања о Руцовићу дошао приликом сређивања зграде Народног позоришта у Котору када је, крајем шездесетих и почетком седамдесетих, у магацинским просторијама пронађена Руцовићева биста.

„Ја сам се дуго бавио истраживањем живота, рада и дјела Богобоја Руцовића, још од времена када сам био студент београдске Академије за позориште, филм, радио и телевизију седамдесетих година прошлог вијека. Због тога сам један дужи период, неких ефективних петнаестак година, провео истражујући његов феномен. Из тога је произишао мој рад „Богобој Руцовић – оквир за портрет једног заборављеног глумца“.  Мене је зачудио одјек тог рада кад се он појавио јер је, иза тога, један низ људи био заинтересован да даље истражује. Овдје имате једну написану драму и роман – роман Ружице Васић, моје студентикиње, која је добила у Србији награду за сценарио за филм и драму Небојше Ромчевића која ће бити изведена. Нешто се десило, питање се помјера на другу страну и почели смо да сазнајемо нешто ново“, истакао је Антовић, који је излагање конципирао на начин што је читао фрагменте из горе поменутог научног рада.

Руцовићев живот био је роман

Он је подсјетио да је критичар Душан Крунић, записао да је Руцовић био један од најаутентичнијих глумаца што их је икада имала српска глума. Према Крунићу, како професор Антовић напомиње, Руцовић је имао два страсна огранка: лутање и боемство.

Такође, како је додао позивајући се на критичаре, већина биографа, хроничара, рецензената закључивали су и слагали се са ставом да је живот Богобоја Руцовића био роман.

„Његова животна прича је узбудљива и пустоловна, испуњена страшћу авантуре. То је циклус који је узбудљиво трајао од одласка из родитељске куће у Котору кроз све недаће и биједу чергарења путујућег позоришног глумца и успоне глумца највећег театра свог времена Народног позоришта у Београду, па до језиве смрти на болничкој постељи, далеко од родног краја“, додао је Антовић, кратко се осврнувши на најзначајније улоге које је Руцовић остварио у Београду.

„Он је био један од најмлађих, у Народно позориште је ушао врло скромно, а онда почиње помало добијати улоге. Први корак фактички је улога трагичног јунака Максима Црнојевића Лазе Костића. Изградио је један изванредан лик и показао се као глумац огромног потенцијала. Даље, права прва велика улога је Хљестаков у Гогољевом „Ревизору“ и глумци и публика констатују да он глуми слично глуми највећих свјетских глумаца тог времена. Из тога периода поента његовог глумачког остварења је био „Дон Цезар од Базана“ Д’Енерија и Диманоара, гдје је показао свој сарказам, карактер, али и слатки мангуплук“, навео је Антовић.

Најављен пројекат микроцентра културе у Подострогу

Главна градска архитектица Општине Будва, Јелена Лазић најавила је иницијативу за обнову и адаптацију родне куће Богобоја Руцовића у Подострогу. Иницијатива, како је истакла, долази као дио напора Општине за његовање културе града и дио напора да се очува сјећање на умјетнике Будве.

„Општина Будва се води идејом да ова кућа постане простор за организовање догађаја из домена филмске умјетности, чиме ће се обогатити културна понуда региона и привући љубитељи филма из земље и иностранства. Кућа умјетности у селу Подострог би била објекат који служи као музејски и културни центар посвећен Богобоју Руцовићу и фамилији Руцовић уопште, која се поред Богобоја може подичити његовим оцем протом Гаврилом, али и као  кућа из које је именовано десет свештеника. Пројекат је значајан у циљу очувања и промоције не само умјетничког насљеђа Богобоја Руцовића, већ и културе града уопште. Ова кућа би чувала архивске материјале, документе, артефакте, слике, умјетничке радове, фотографије, филмске исјечке и личне предмете који су везани за филмску архиву Будве, за Богобоја и породицу Руцовић да се памти“, навела је Лазић.

Поред чувања историје, према њеним ријечима, кућа ће служити као образовни центар који пружа информације о значају и утицају једне личности на културу и друштво.  Дом ће, додаје Лазић, инспирисати посјетиоце да истраже и да учине сличне умјетничке или културне доприносе.

„Овакви простори се у суштини пројектују да би се организовали различити културни догађаји – изложбе, предавања и радионице, како би се ангажовала заједница и промовисали умјетност и култура. Ово је платформа за љетње пројекције, умјетничке резиденције и културне активности. Овакви микроцентри играју кључну улогу у очувању локалне баштине и историје, ревитализују и промовишу локална мјеста и личности које би иначе могле бити заборављене. Кућа умјетности није само простор за очување сјећања, већ и активан центар културе и образовања који омогућава заједници да се повеже са својим насљеђем на динамичан и ангажован начин“, казала је главна градска архитектица.

Модераторка програма била је Станка Рађеновић Станојевић из Народне библиотеке Будве.

Услиједила је кратка видео презентација најављњног пројекта „Дом сјећања Богобој Руцовић“ у склопу којег ће се, како је најављено, налазити спомен-соба, музејски дио, медијатека, мала сцена, отворена сцена и мултимедијална сала.

Вечерас премијера представе „Поговор“

Вече сјећања на Богобоја Руцовића било је својеврстан увод у вечерашњу премијеру представе „Поговор“ која ће бити изведена на сцени између цркава у будванском Старом граду са почетком у 21 сат.

 Представу су продуцирали Народна библиотека Будве, Народно позориште – Ниш и Бео-арт 2015.

Редитељ Спасоје Ж. Миловановић у сарадњи са драмским писцем Небојшом Ромчевићем припремио је представу о највећем будванском глумцу, барду београдског глумишта Богобоју Руцовићу.

Једну од главних улога игра позната глумица из Будве Милица Мајкић, а поред ње глумачку екипу чине: Мирослав Јовић, Весна Станковић, Драгиша Вељковић, Евгенија Станковић, Петар Миљуш, Данило Миленковић, Николија Мицић и Барбара Петровић.

Сценограф и костимограф представе је Катарина Павловић, асистент за сценографију Славиша Филиповић, док је музику за представу компоновала Катарина Шандоров.

Осми фестивал „Ћирилицом“ трајаће до 14. септембра.

Фестивал организују Народна библиотека Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе, уз подршку Општине Будва, Туристичке организације општине Будва и Јавног предузећа за управљање морским добром.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: